Pročitaj mi članak
По свему судећи политика актуелне министарке је : „Успорити и зауставити рад на траси Јужног тока кроз Србију!“
У последње време, нарочито након почетка радова на гасоводу „Јужни ток“ које је на обали Црног мора отворио Председник Русије Владимир Путин у Србији је завладала несвакидашња, готово злокобна тишина у вези почетка радова на делу трасе кроз Србију. Од најаве Председника Србије Томислава Николића у вези Путинове посете Србији у децембру 2012. године поводом отварања радова не би ништа.
Међутим, у својој последњој изјави Танјугу госпођа министарка енергетике Зорана Михајловић нам саопштава да не може да прецизира када ће тачно почети изградња гасовода „Јужни ток“ кроз Србију. За њу је то ипак само техничко питање. Министарка нам саопштава да ми радимо пуном паром да решимо проблеме па ћемо чак донети и посебан закон о гасоводу „Јужни Ток“ који се тиме проглашава националним пројектом како бисмо показали да смо потпуно посвећени. Тими би се наводно решили проблеми експропријације земљишта и све друго што стоји на путу изградње трасе кроз Србију.
Међутим, не можемо а да не приметимо велику диспропорцију декларативног залагања у односу на конкретна дела поводом почетка изградње. Госпођо министарка, ако је тај пројекат од националног значаја зашто одједанпут искрсава проблем цене гаса која би могла да буде нижа за 10%. Значи ли нам тих 10% више након завршетка радова или ангажовање знатног дела наших предузећа сада и одмах?
Ваш став госпођо по овом питању је такав да би ви довели у питање и потписивање уговора о испорукама гаса само да докажете како пријатељство и добри односи нису добри за бизнис??? Ви сами тврдите да на цену утиче цена транзита кроз Мађарску и мала количина гаса која се троши у Србији. Па са завршетком радова на гасоводу потрошња би се знатно повећала, не би било велике цене транзита па би се тако могла постићи и боља цена. Исто тако ако би се из исказивања цене избацио долар тј. трговина обављала у рубљама стекли би се додатни услови за даље снижавање цене као и за експанзију робне размене. А шта би тек било са ценом гаса ако би Србија добила статус посматрача у Евро Азијској унији и статус оснивача Евро Азијске развојне банке?
Саопштавате нам да је сада пред почетак радова време за „тврђење пазара“ тј. да је питање ниже цене од 10% пресудно питање за конкуретност српске привреде.
Питамо вас сада: које привреде? Да ли производње која је погашена услед либерализације трговине и дугогодишње политике прецењеног курса и ставарања економске колоније од Србије по диктату запада? Да ли прецењеног курса који не сме да се дира јер би потопио знатан број грађана и оно што је остало од задужене привреде отерао у банкрот. Додуше, ова питања су у домену ваше страначке колегенице, госпође гувернерке Јоргованке Табаковић.
Међутим, госпођа гувернерка је ових дана презазуета. Нема времена од силног читања поште и бављења свим и свачим што је у домену њених сарадника и радника њених сарадника. Госпођа Табаковић се бави свим и свачим, осим оним чиме би морала да се бави, а то је питањима монетарне политике и реформе банкарског система. Гувернерка нема времена, а богами ни кадрова па зато наставља погубну монетарну политику коју је поставио Млађан Динкић.
Да се вратимо госпођи министарки. Питате се зашто нема обнове годишњег уговора за набавку гаса који треба да потпише Србијагас. Нисте ли се запитали да је томе можда узрок ваша политика, чији се циљ назире из авиона. А она је по свему судећи: „Успорити и зауставити рад на траси гасовода кроз Србију“.
Бар до средине лета 2013. године, док не почну поново најављени радови на конкурентском гасоводу „Набуко“ који нема довољног капацитета без освајања севера Ирана. Гасовода који и не пролази кроз Србију већ у широком луку око ње.
Провали смо вас госпођо министарка. Провидни сте и ви и ваша политика. Ствари су овде врло једноставне.
Па да вам кажемо прво на руском:
“Kто хочет – тот ищет возможности а кто не хочет – тот ищет причины!“
или да вам преведемо:
„Ко жели, тражи могућности а ко не жели тражи изговоре!“
Информативна служба Двери
