Pročitaj mi članak
Почетком ове године одржана је енергетска конференција у Атини, Investment Energy Summit, чији је циљ био стварање основа за сарадњу између Грчке, Кипра и Израела по питању стратегије новог енергетског окружења.
Расправљало се о источно-медитеранској гасној политици која је постала важан фактор међудржавних односа након открића големих гасних поља у тој регији.
Реч је о израелским пољима Тамар и Левијатан, налазишту Афродита које се простире јужно од Кипра и грчким налазиштима у близини Крита.
Формирање енергетског блока између Грчке-Кипра-Израела могло би одиграти кључну улогу у енергетском транспорту према Европи. Први од нових енергетских коридора према Европи је руски ‘Северни ток’ изграђен да задовољи повећање потражње за природним гасом у Европи. ‘Јужни ток’, чија је изградња почела ове године подупријет је од Европске уније упркос појединачним критикама.
Као трећа опција спомиње се Набуко. Но, још је опција на столу, посебно након открића гасних поља у источном Медитерану, у територијалним водама Кипра и Грчке (чланицама ЕУ), те Израела који са Европом углавном има врло добре односе. Европској унији осмехнула се срећа што су у две чланице уније – укључујући еврозону – пронађене масивне резерве природног гаса довољне да ЕУ снабдевају много година, чиме ЕУ поправља свој неугодан положај великог овисника о увозу гаса.
На поменутој конференцији у Атини учествовали су бројни званичници укључени у енергетски сектор Грчке, Израела и Кипра, специјални амерички изасланик за евроазијска енергетска питања Ричард Морнингстар, представници америчке енергетске компаније Нобле Енерги и представници руског Газпрома.
Изградња ЛНГ терминала на Кипру и Израелу те изградња гасовода који спаја гасна поља са Грчком, а преко Грчке са ЕУ (преко Италије), нека су од најважнијих питања о којима су расправљали. Већина гаса вадићесе преко плутајућих ЛНГ терминала, ЛНГ терминала на обали, цевоводима или комбинацијом ЛНГ терминала и цевовода – огромним делом инфраструктуром коју тек треба изградити.
На један начин, троугао Кипар-Грчка-Израел могао би се посматрати као геополитичка противтежа Турској и њеним интересима у региону. Но с друге стране пак, могућ је и супротан сценарио.
Турска има одличну гасоводне инфраструктуру, могла би с троуглом Кипар-Грчка-Израел – политички Турска са свима има лоше односе – ипак наћи заједнички језик, пошто је очито да је Турска географски и инфраструктурно најповољнија земља за цевоводни транспорт гаса према Европи.
Енергетска стратегија Турске и јест да постане велико раскршће тј енергетски мост према Европи. Турској би најбоље одговарало да тај гас уђе у њен цевоводни систем, а не у цевоводни систем Грчке, било да се радило о цевоводном или ЛНГ транспорту. Турској је ово такође важан гас не само што се тиче транзита, већ и за сопствену употребу која је у порасту. Турска је 2000. године потрошила 14,6 милијарди кубних метара гаса, док се 2010. године та бројка попела 39 милијарди.
Кад би се Турска приближила споменутом ‘енергетском троуглу’ поставља се питање шта би у том случају било с гасоводом Набуко? Друго питање гласи, може ли Турска уопште изгладити спорове са споменутим државама, посебно са Кипром? Цела ситуација може довести до решавања многих спорова и огромног напретка у односима између Турске и Кипра, док с друге стране може изазвати пораст напетости, кризу па чак и сукоб.
Једно од решења које многи спомињу, изградња је гасовода од Кипра до Грчке. Тај подводни гасовод био би врло дугачак и врло скуп. Он би био медитеранска преслика руског ‘Јужног тока’, повезивао би Кипар са Грчком те Кипар са Израелом.Укупна дужина износила би 1.400 км, а предвиђа се да би могао бити изграђен до 2018. године.
ЛНГ терминали у будућности ће свакако одиграти велику улогу по питању транспорта гаса из источног Медитерана у Европску унију. Што се садашње ситуације тиче, најближи ЛНГ терминали су у Турској, а ЛНГ терминал Revithoussa у Грчкој има готово безначајан капацитет од 5 милијарди кубних метара годишње.
Према подацима из 2011. године, Европска унија имала је 20 ЛНГ терминала преко којих се увозило око 15% европских потреба за гасом. Шест ЛНГ терминала се градило, док се шест постојећих проширивало. 32 ЛНГ терминала била су у разматрању за градњу, од којих је изградња неких већ почела. Претпоставља се, да ће 2017. године из источног Медитерана бити извезено 5-25 милијарди кубних метара гаса годишње. За поређење, завршетак ‘Јужног тока’ планира се 2015. године са капацитетом од 63 милијарди кубних метара гаса годишње.
Искоришћавање гаса из источног Медитерана и извоз истог гаса у Европску унију, Турску или на неко треће тржиште налази се повојима. Сједињене Америчке Државе и Русија као да су више заинтересоване за питање тамошњег гаса него Европска унија. Русија је рецимо подупрла права Кипра по питању поделе на зоне и права на искоришћавање налазишта, што се коси са турским ставом. Део гасног налазишта Левијатан припада и Либану, писало се да и појас Газе полаже права на нека суседна поља. Уз све наведено, нису ни дотакнуте многе територијалне заврзламе и многи супротстављени ставови о тренутним питањима и проблемима.
Извори: – George STAVRIS – „Is the new Cyprus-Greece-Israel energy triangle casting a net for Turkey?“ (http://www.hurriyetdailynews.com/is-the-new-cyprus-greece-israel-energy-triangle-casting-a-net-for-turkey.aspx?PageID=238&NID=33097&NewsCatID=396)
– Petros MAKRIS-KOURKOULOS – „Grecce-Cyprus-Israel Energy Triangle:Dynamics and Potentials in the East Mediterranean Basin“ (http://www.rieas.gr/research-areas/greek-israel-studies/1744-greece-cyprus-israel-energy-triangle-dynamics-and-potentials-in-the-east-mediterranean-basin-.html)
– Vladimir SOCOR – „Russia Backs Greece-Cyprus-Israel Triangle Against Turkey on Offshore Gas“ (http://www.jamestown.org/single/?no_cache=1&tx_ttnews[tt_news]=39345&
tx_ttnews[backPid]=390&cHash=78821a7755efbc343af283deb2cef8f9)
– Amiram BARKAT – „Cyprus moves forward with Israel-Europe gas pipeline“ (http://www.globes.co.il/serveen/globes/docview.asp?did=1000768889&fid=1725)
– Vlad POPOVICI – „The Levantine Basin: A Mediterranean Hydrocarbon Saga Begins for Grecce, Turkey, Cyprus and Israel“ (http://www.balkanalysis.com/energy-sector/2012/01/13/the-levantine-basin-a-mediterranean-hydrocarbon-saga-begins-for-greece-turkey-cyprus-and-israel/)
– Utility Week – „Stepping on the gas with LNG“ (http://www.utilityweek.co.uk/news/news_story.asp?id=197914&title=Stepping+on+the+gas+with+LNG)
– Gas LNG Europe (GLE) – „LNG Terminals in Europe“ (http://www.gie.eu.com/index.php/events-diary/workshops/gle-workshops/cat_view/16-gle-workshops/33-2011-workshops/34-first-ceer-workshop-on-access-to-european-lng-terminals)
(Адванце)
