Београд — Европска комисија је наложила Србији да обустави рад на изградњи Јужног тока док тај пројекат не буде у потпуности дозвољен од стране Брисела.
ЕК подстиче је да ради на повезивању са бугарским системом протока гаса, објашњава данас ЕУ Инфо центар (ЕУИЦ) у Београду.
„ЕК се, начелно, не противи пројекту Јужног тока, јер је веома важно проширити начине и изворе снабдевања гасом на Западном Балкану“, пише у тексту ЕУИЦ и додаје се да „Комисију не брине гасовод као такав, већ начин на који се овај пројекат спроводи“.
Јужни ток, као и сви други велики инфраструктурни пројекти у Европи, мора имати чврст правни и регулаторни оквир који ће бити одобрен од стране европских институција који, како се наводи, за сада не постоји.
„Примили смо захтев од Европске комисије (ЕК), након чега сам наложио суспендовање радова.
Даље активности ће бити јасније након додатних консултација с Бриселом“ изјавио је тада премијер Бугарске Пламен Орешарски.
Брисел је осумњичио Бугарску за нарушавање европских правила приликом расписивање тендера за изградњу инфраструктурних пројеката и давања привилегија руским и бугарским компанијама.
Ниједан међувладин уговор који је Русија потписала о Јужном току није у складу са интересима ЕУ, како у случају држава чланица ЕУ, тако и трећих земаља, попут Србије, и став Комисије о Јужном току у случају Србије није изузетак, наведено је у тексту.
„Као потписница Уговора о оснивању енергетске заједнице, Србија је обавезна да искључиво примени све релевантне законе ЕУ, да развије адекватан регулаторни оквир, те да отвори енергетско тржиште у складу са правним тековинама ЕУ. Као земљи кандидату, у дугорочном интересу Србије је такође да осигура да њено учешће у пројекту Јужног тока не буде у супротности са упутама из Брисела“.
У овој фази, Европска комисија препоручује Србији да обустави радове на изградњи Јужног тока док тај пројекат не буде у потпуности дозвољен од стране Брисела, чиме ће „избећи повећање трошкова за поправку инфраструктуре у будућности“, наводи ЕУИЦ.
„Истовремено, Комисија подстиче Србију да ради на повезивању са бугарским системом протока гаса“, пише у тексту.
ЕК је за тај пројекат, који би допринео унапређењу енергетске безбедности Србије, издвојила 14,2 милиона евра, а Европска банка за обнову и развој је обећала да ће га дати кредите „уколико Србија обави приватизацију Србијагаса у складу са упутима ЕУ“.
Додаје се и да су наводи да Трансјадрански гасовод „излази из оквира законодавства ЕУ“ нетачни, и подсећа се да су, за разлику од присталица Јужног тока, поборници Трансјадранског гасовода још 2011. уложили захтев за изузеће код надлежних државних регулаторних органа и да је ЕК 2013. одобрила делимично изузимање од правила које подлеже посебним условима.
Присталице Јужног тока још нису уложиле такав захтев, а уколико то ураде, државни регулаторни органи и Комисија би били у обавези да процене такав захтев и анализирају појединости тог пројекта на основу критеријума из Директиве о гасу, појашњава ЕУИЦ.
У тексту се закључује да је циљ изузимања од правила да омогући развој инфраструктуре, који би у супротном био немогућ.
(Б92, Танјуг)