Pročitaj mi članak
(Јуриј Баранчик)
Још нису успеле да престану дискусије експерата о значају стратешког савеза Русије и Кине, који су 21.маја руководиоци те две земље озваничили преко Уговора, када је већ 29.маја дошло до новог међународног догађаја, ништа мање важног од поменутог. Тог дана су председници Белорусије, Казахстана и Русије, који су се састали у Астани, потписали Уговор о формирању Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), који ће са радом почети 1.јануара 2015.године.
„Данас заједнички формирамо снажан, примамљив центар економског развоја, крупно регионално тржиште које уједињује преко 170 милиона људи, – истакао је В.Путин…
Укупни БДП држава – чланица Савеза данас износи око 2,6 билиона долара. Укидају се унутрашње царинске баријере, уједињују се тржишта роба, капитала, услуга, радне снаге. Од 1915.године почиње постепено уједињавање енергетских, транспортних, финансијско-економских система, постављаће се основе за увођење јединствене валуте. „У перспективи, – констатовао је Нурсулан Назарбајев, који се сматра за пионира идеје о евроазијској интеграцији, – интеграциони ефекат у облику раста укупног БДП-а наше три земље може до 2030.године да изнесе око 900 милијарди долара.“
На преговорима у Астани разјашњена су и најактуелнија питања која се односе на билатералне односе: између Русије и Казахстана то су била питања алкохола и дувана, а између Русије и Белорусије – царинска питања у вези са нафтом. При потписивању Уговора све стране су по мало попустиле, јер су добро схватиле да ће укупан економски ефекат од уједињења тржишта бити већи од онога што се губи.
Стране су се договориле да се до 2019.године формира заједничко тржиште електричне енергије, а до 2025. – и нафте и гаса. Како је објаснио руководилац Евроазијске економске комисије (ЕЕК) Виктор Христенко, то значи да ће на том тржишту важити унифицирани или хармонизовани прописи, који ће одговарати усаглашеним принципима: „Између осталог, то ће значити недискриминизациони приступ цевима, значиће тржишне цене нафте и производа петрохемије. 2025.година не представља само границу која се очекује скрштених руку: 2016.године председници земаља ЕАЕС-а треба да поставе концепцију и за заједничко тржиште гаса, нафте и нафтних деривата.“
Претпоставља се да ће до 2025.године бити завршена и интеграција финансијских тржишта. До 1.01 2016. националне владе треба да прораде схему хармонизације гранског законодавства. До краја 2017. треба да буду постављени заједнички услови за издавање и повлачење банкарских, брокерских и осигуравајућих лиценци које би стране узајамно признале после 2020.године. Надамо се да ће до краја 2019.године у ЕЕК бити завршена унификација свих захтева који се односе на надзор банака, осигуравајућих компанија и брокерских кућа[1].
Што се тиче јединствене валуте – за сада се то питање не поставља. Према саопштењу прес-службе Евроазијске економске комисије, ниво економске интеграције који сада постоји на економском и финансијском тржишту земаља-чланица показује да се још нису стекли услови који би омогућили да се у земљама-чланицама ЕАЕС-а до 2025.године уведе јединствена национална валута.
Монетарна унија представља највиши облик економске интеграције, а да би се дошло до ње треба да се прво у макроекономији изведу усаглашени поступци, да се реше различити задаци како би се омогућило да чланице ЕАЕС-а спроводе усаглашену монетарну политику и да се до 2020.године створе услови за функционисање јединственог тржишта финансијских услуга. Конкретно, неопходно је да се обезбеди узајамна конвертибилност валута држава-чланица Евроазијског економског савеза, што ће смањити трошкове конвертације, јер ће се искључити посредничке валуте – долар и евро.
Мада су се сва три председника држава-потписница дистанцирала од политичке компоненте Уговора који је потписан у Астани, значај тог документа никако не може да наведену компоненту сасвим апстрахује, обзиром на утицај који ће Уговор имати на светску политику. Баш као што не може да се негира ни политички значај Великог руско-кинеског уговора који се односи на гас, а који је показао да све приче о „изоловању“ Русије остају само приче, и да језик санкција када се ради о Русији свет бизниса – не разуме.
У центру Евроазије се формира нов светски економски субјекат који има своје циљеве, задатке и интересе. Његово формирање ће омогућити да националне владе много успешније штите трговинско-економске интересе својих држава, корпорација и грађана. У овој, 2014. години, Евроазијском економском савезу треба да се придруже још две земље: Киргизија и Јерменија. Најзад, Евроазијски економски савез заузима централни географски положај на Евроазијском континенту, представља његово срце. Зато ће бити још теже и све теже да се заобиђу трговински, транспортни и инфраструктурни пројекти од евроазијског значаја који ће постојати у земљама-чланицама ЕАЕС-а.
Нови Савез јача позиције земаља које га чине и када се ради о дијалогу између Европе и САД са њима. Евроазија, после Шангаја и Астане, више никоме неће моћи да се учини као „велика шаховска табла“ на којој ће усамљени прекоокеански играч фигуре и пешаке померати како му се прохте.
[1] Александр Лабикин: „Ефекат од 900 милијарди“
(Фонд стратешке културе)
