Pročitaj mi članakPredstavnik uduženja potrošača “Eefektiva” Dejan Gavrilović pozvao je danas građane koji su pokrenuli ili planiraju da podnesu tužbu protiv banaka za osporavanu naplatu troškova obrade kredita i premije osiguranja kod Nacionalne korporacije da ne odustaju pre nego što se konsultuju sa advokatima.
“Апел удружења ‘Ефектива’ је да грађани не одустају од тужбе пре него што се консултују са адвокатима и провере да ли су банке имале понуду о трошковима обраде кредита приликом склапања уговора о кредиту”, рекао је Гавриловић на конференцији за новинаре о томе да ли Врховни касациони суд погрешно тумачи став Европског суда правде о трошковима обраде кредита.
Он је рекао да је “бука” коју је изазвао допуњен правни став Врховног касационог суда из септембра прошле године о дозвољености уговарања трошкова кредита уколико уговорне одредбе садрже јасне податке о стварним трошковима обраде кредита имао за циљ да дужници кредита одустану од тужби “што се и дешава јер су грађани заплашени”.
“Банке и даље губе спорове и судови пресудјују у корист дужника”, рекао је Гавриловић и навео да је око 200.000 корисника кредита тужило банке што је, вероватно, незабележено, не само у Србији него и у свету.
С обзиром на то да су банке биле принудјене да клијентима врате, не само незаконито наплаћен новац него и затезне камате и трошкове адвоката, Гавриловић је рекао да је банкарски лоби од средине прошле године почео да врши притисак на институције државе да реше проблем.
Банкарски лоби је прво, како је рекао, покушао да притиска да се измени Закон о парничном поступку, тако да им измене погодују, затим су три посланика владајуће партије покушали да измене Закон о облигационим односима, Закон о заштити потрошача и Закон о заштити корисника финансијских услуга тако да им иду у корист.
Пошто, како је рекао, то није прихваћено, 16. септембра 2021. године Врховни касациони суд допуњује став, што фактички значи промену става јер су банке до тада морале да докажу структуру трошкова, а од тада не морају, па је “банкарски лоби изгурао своју причу”.
Истог дана је, према његовим речима, допуњен и став по питању премије осигурања и заузет став о трошковима гарантованог снабдевача Електропривреде Србије.
Допуна се, како је рекао, своди на то да је банка морала да понуди формулар о трошковима кредита и упозна дужника о томе колико ће морати да плати и ако је имала тај документ дужник губи спор.
Додао је да до 2012. године банке нису имале такве понуде и губиле су спорове, а и даље их губе без обзира на допуну става Врховног касационог суда.
Адвокат Мирослав Живковић је рекао да се Врховни касациони суд меша у законодавну власт и врши притисак на нижестепене судове тиме што даје упуте као да суде.
“Председник градјанског одељења Врховног касационог суда Драгиша Слијепчевић је после допуне тумачења става о наплати трошкова обраде кредита 16. септембра прошле године заказао семинар за судије, давао им упутства и цртао како треба да доносе одлуке, што је сасвим супротно независној судској професији”, рекао је Живковић.
Истакао је да се Врховни касациони суд позвао на пресуду Европског суда правде, али је заузео супротан став јер та пресуда налаже да се “испита стварност трошкова обраде кредита”.
Према речима професорке права Дијане Марковић Бајаловић европска Директива о потрошачким кредитима и Директова о неправичним одредбама уговора са потрошачима уградјене су, мада не доследно, у домаће позитивно законодавство у процецу хармонизације са ЕУ и то у Закон о заштити корисника финансијских услуга и у Закон о заштити потрошача.
“Према ставу Европског суда правде национални судови могу и треба да преиспитају одредбе о трошковима обраде кредита. Другим речима одредбе о трошковима морају бити јасне потрошачу тако да може да предвиди економске последице, односно колико ће морати да плати ако их прихвати”, рекла је Марковић Бајаловић.
Додала је да потрошач мора бити и сигуран да се трошкови не преклапају, а да суд има право да преиспита и адекватност цене и услуге.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 29, 2022
