Pročitaj mi članak
Банке чекају дозволу Народне банке Србије да продају потраживања од становништва. Очекују да ће припреме за спровођење овог система бити готове до јула.
Уколико се ускладе сви прописи и НБС да зелено светло, до краја ове године, посебне фирме и фондови ће моћи од банака да откупљују не само кредите које не могу да наплате од предузећа, него и од грађана. Банкари очекују да ће све припреме бити готове најдаље до јула. До сада се код банкара нагомилало нешто више од пола милијарде евра дугова које становништво не може да врати. То је 11 одсто у односу на укупан дуг становништва који премашује 5,5 милијарди евра.
ПAПРЕНО
Специјализоване фирме које су код нас до 2011. године откупљивале дугове грађана од банака, чекају као запете пушке да наплате дугове из тог периода. A, цена није мала. Један наш суграђанин је дуговао за дозвољени минус 46.000 динара, а утеривачи су тражили да плати 186.000!
До 2011. године банке су могле да продају своја потраживања од грађана специјализованим фирмама, али је наша централна банка одлучила да донесе Закон о заштити корисника финансијских услуга којим је ово право укинуто. Лане је поново покренуто питање продаје лоших кредита становништва и кренуло се у процедуру која обухвата измену и доношење нових прописа.
– Извршни одбор Народне банке Србије је у августу прошле године усвојио акциони план за спровођење Стратегије за решавање проблематичних кредита – наводе у НБС.
– На овај начин је предвиђено, између осталог, да се спроведе анализа могућности и препрека за уступања потраживања грађана. Имајући у виду да је НБС у претходном периоду остварила значајан напредак у погледу заштите корисника финансијских услуга, и сматра да сваки ниво либерализације продаје проблематичних кредита становништва треба пажљиво да се анализира. Централна банка је реаговала узимајући у обзир најбољу међународну праксу, карактеристике домаћег тржишта, као и потенцијалне ризике.
НБС разматра успостављање регулаторног оквира за институције којима би, поред банака, било дозвољено да откупљују ову врсту кредита.
При томе, тежећи на тај начин да минимизира ризике и у одговарајућој мери омогући разуман степен подстицаја развоја тржишта проблематичних кредита.
– Банке очекују да се донесе регулатива која ће нам омогућити да продамо и кредите које не можемо да наплатимо од грађана – каже Славко Царић, председник ИО Ерсте банке.
ПAД НA 18 ОДСТО
Очекује се да се удео лоших кредита са 20 одсто у 2016. спусти на 18 одсто у следећој години. Србија је и даље у врху листе земаља са највећим уделом НПЛ-а. У Словенији је процена за ову годину да ће проблематични кредити бити 11 одсто, а у наредној 10 одсто. У суседној Хрватској је оцењено да ће ниво лоших кредита у овој години износити 17,5 одсто, а у 2017. 16,5 одсто.
– Банкама је неопходно да се растерете лоших зајмова, како би могле да пласирају новац добрим клијентима, под повољнијим условима. Засада продајемо зајмове које не враћају фирме, а цена коју постижемо зависи од обезбеђења позајмица, тржишта, позиције наше земље…
Грађани су у Србији, за разлику од предузећа, и даље добре платише када су у питању обавезе према банкама. Кашњење за враћање кредита је око 11 одсто, за дозвољени минус 11,4 одсто, а за кредитне картице 17,7 одсто.
Грађани највише дугују за стамбене кредите, и то око 3,5 милијарди евра, а затим за готовинске зајмове око 2,4 милијарде евра.
Највећи проблем у отплати имају клијенти који отплаћују стамбене позајмице у швајцарским францима због раста франка.
– Банке код нас имају веома високе каматне стопе, нарочито за грађане, тако да су многи готово пали у дужничко ропство – сматра Млађен Ковачевић, економиста.
– Наше становништво добро и успева да у великом проценту отплаћује обавезе, с обзиром на камате. Кредите не враћају углавном они који су остали без посла или им је смањења плата. Банке нису социјалне установе, али не треба да буду ни зеленаши, или још горе, да им се дозволи да кредите продају утеривачима. То значи да за неплаћену кредитну картицу, која има три пута већу камату него на Западу, могу да вам однесу све из куће.
Извор: Новости.рс
