(Каматица, Потрошач)
Према подацима Европске централне банке, просечна камата на ову позајмицу у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто, док је у Србији 33,78 одсто.

Држављани Србије који користе дозвољени минус ову позајмицу плаћају четири пута скупље него житељи држава еврозоне.

Према последњим подацима Европске централне банке, просечна камата у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто, док је у Србији, показују истраживања портала Каматица, то 33,78 одсто.

Док грађани кривицу сваљују на банкарски сектор и спочитавају им да зарађују на муци дужника, банкари тврде да на висину камате на дозвољени минус утиче много фактора, а пре свега висока стопа инфлације.

Банкари кажу да нижих камата неће бити све док се цео систем не опорави, а такво стање мора да потраје бар неколико година у низу.

– Статистика каже да се дозвољени минус у Србији одобрава уз просечну каматну стопу од 33,78 одсто на годишњем нивоу, а постоје и банке које су овај просек прилично премашиле. Дозвољени минус банке у Србији одобравају уз камате које су од 26 до чак 41 одсто на годишњем нивоу – наводи Каматица.

Камате на дозвољени минус:

Луксембург 2,91 %

Финска 4,68 %

Холандија 6,61 %

Еврозона 7,92 %

Словенија 8,78 %

Немачка 9,62 %

Словачка 10,69 %

Естонија 14,91 %

Хрватска 11,53 %

Србија 33,78 %

Oznake: banke, banke u srbiji, dozvoljeni minus, kamate, srpsko finansijsko tržište