Pročitaj mi članak
Београд – Министар Млађан Динкић оценио је да ће кључне инвестиције доћи са истока, с обзиром да је Европа у кризи и да нема довољно капитала ни унутар саме еврозоне.
Србија треба да примени све могуће флексибилне моделе за покретање привредног раста јер досадашњи не могу више да се примене па „сада трагамо за новим моделом, а то је потпуна фелксибилност“, рекао је Динкић након учешћа у првом панелу конференције „Јуромани“ у Бечу.
„Не желимо да зависимо само од једне стране. Иако нам је примарно тржиште ЕУ, ми смо свесни да ће нам у наредном периоду кључне инвестиције доћи са истока, с обзиром да је Европа у кризи и нема довољно капитала ни унутар саме еврозоне. Зато смо ми и даље оријентисани на извоз на европска тржишта, али покушавамо да привучемо капитал из Русије, Кине, Уједињених арапских Емирата и Турске. То су све земље које су у много већем успону него што је еврозона“, објасно је Динкић.
Према његовим речима, Европа покушава да нађе сопствена решења, јер и даље не функционише јединствена банкарска унија, јединствени фискални систем и док се с тим проблемима не изборе „они неће водити много рачуна о нама који нисмо чланице, иако смо кандидати“.
„Ако њихове банке износе капитал из наше и других земаља, онда морамо да доведемо банке које хоће да инвестирају у Србију. То су две највеће банке из Русије Сбербанка и ВТБ и прва банка из Персијског залива `Rojal benk of Gulf`, која ће отворити своју филијалу у Београду и инвестирати“, најавио је Динкић.
Он је подвукао да Србија мора да диверсификује инвестиције, да покуша да добије новац од оних који га имају и желе да га улажу у нашу економију.
Динкић је додао да је актуелна светска економска криза незапамћена и вероватно ниједна земља не може појединачно да је реши, него су потребна глобалне солуције.
Међутим, то није нимало лако, додао је он, указујући да се решења налазе у већим инвестицијама „а ако се више инвестира ту морају банке да буду више активне, а оне имају и ненаплатива потраживања из претходног периода“.
„Ако би држава преузела њихова ненаплатива потраживања то повећава јавни дуг, а све су државе презадужене. Ради се о једном зачараном кругу где ће суштински монетарне власти у највећим силама као што су Европска централна банка и Федералне резерве морати да нађу кључ и решење како да се истовремено подстакне раст и да се отпише део дугова. Мислим да ће то на крају бити решење, како би уопште могла да се захукта поново привредна машина“, закључио је Динкић.
Европа покушава да нађе сопствена решења, јер и даље не функционише јединствена банкарска унија, јединствени фискални систем и док се с тим проблемима не изборе „они неће водити много рачуна о нама који нисмо чланице, иако смо кандидати“, каже министар Динкић.
(Танјуг)
