• Početna
  • POČETNA
  • Aktuelno
  • DA LI VAS OVO NERVIRA? Zašto se cene završavaju na 99 para? Gde idu milioni koji tako nestanu!
Pročitaj mi članak

DA LI VAS OVO NERVIRA? Zašto se cene završavaju na 99 para? Gde idu milioni koji tako nestanu!

0

sitnis-public_f

Осим очигледног психолошког трика, није занемарљива ни финансијска корист коју трговци, посебно велики, имају од обавезног заокруживања навише, пошто паре одавно нису у оптицају.

Узму 750.000 евра?

Трговац ће вам приликом куповине узети следећи износ:
1 производ 1 пара
5 производа 5 пара
20 производа 20 пара
Aко вам сваког дана узму 5 пара, годишње је то око 18 динара. На, рецимо, пет милиона потрошача у Србији, то је годишњи износ од 90 милиона динара, односно око 750.000 евра. Много или мало, процените сами…

Класична обмана потрошача или бенигни трговачки трик? У продавницама, пре свега прехрамбеним, 90 одсто цена је истакнуто тако да производ кошта одређени број динара и 99 пара (нпр. 109,99), иако паре одавно више нису у оптицају. На снази је упутство Народне банке Србије о заокруживању навише, ако број пара прелази 50, или наниже, у супротном (много ређем) случају.

Када плаћате кешом, ако сте купили један производ цена ће бити заокружена на вишу цифру и трговац ће вам узети пару више. Уколико сте купили, на пример, 18 производа, узеће вам 18 пара више, и тако редом…

Тек кад одједном купите, теоретски, 50 производа, цена ће бити изражена у мање од 50 пара (нпр. 10.680,49), па ћете платити рачун заокружен наниже.

Е сад, није проблем у једном потрошачу и његових пет, десет или 20 пара.

Проблем је што нико чак ни приближно не може да израчуна колико, с обзиром на огроман број оваквих куповина и трансакција које се свакодневно обаве у Србији, трговци могу да зараде на годишњем нивоу.

То, наравно, није ништа незаконито, јер, као што рекосмо, постоји упутство НБС о заокруживању, али се поставља крајње логично питање зашто се уопште дозвољава истицање цена у апоенима који уопште нису у оптицају и зашто се трговцима омогућава оваква зарада, може се претпоставити милионска, на коју нико чак и не обраћа пажњу (појављивале су се повремено у медијима тврдње да нужно заокруживање на пун динар из џепова грађана истресе између 10 и 15 милиона евра годишње, али је то ипак малтене немогуће израчунати, па сваку цифру треба узети са великом резервом).

Зашто цене нису на ,29 или ,39

Да трговци и те како рачунају осим на психолошки и на финансијски ефекат оваквог одређивања цена, сведочи и то што се оне увек завршавају на 99 пара, а никад на 29, 39 или 49. У тим случајевима, наиме, рачун би за један купљени производ био заокружен наниже, односно трговац би купцу морао да опрости 29, 39 или 49 пара. A то њима, ма колико се чинило да је реч о безначајним износима, очигледно никако „не прија“.

С друге стране, питање је и колико је коректно примењивати на потрошачима очигледан психолошки трик, јер ће се свако пре „залепити“, на пример, за цену од 89,99 динара, него на округлих 90, иако ће у оба случаја платити потпуно исто.

Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Србије наглашава да је све ово јасна последица домаћих прописа, који као и део стране регулативе, фаворизују трговце на рачун потрошача, али и несавесне трговце на рачун оних који се не баве оваквим триковима.

– Ово је апсолутно прави пример трговачког трика, који се ослања на ствари које су добро познате из психологије, а велики трговачки ланци имају свакако јаке тимове који се баве психологијом потрошача – истиче саговорник Заштитника потрошача.

Професор економије Млађен Ковачевић констатује да се трговци у целом свету, па и код нас, труде да на сваки могући начин, па и оваквим триковима, делују на психу потрошача.

– С једне стране, не крше законске прописе, док је све то, с друге стране, помало некоректно. У Србији је овакав начин истицања цена, то примећујем, јако присутан. Ипак, нису сви трговци такви, догађа се и да муштеријама буде опроштено динар-два, посебно кад продавац нема ситних апоена.

Наш саговорник слаже се да у свему има удела и финансијски моменат, посебно у великим трговинским ланцима.

– Мислим да би најбоље решење било да потрошачи преко својих организација направе притисак на државу и изборе се да се све изражава у пуним динарима, кад већ паре одавно фактички нису у оптицају. То би, на крају крајева, било природно. Јер, у свету вам могу вратити чак и један цент, а код нас једну пару никако – закључује професор Ковачевић.

Извор: Информер