Pročitaj mi članak
Добривојe Николић (80) из лесковачког села Мрштане коначно је јуче подигао прву хрватску пензију након обуставе исплате крајем прошле године само зато што је тражену документацију тамошњој пореској управи послао на ћирилици, која је наше званично писмо.
Он је, како тврди, папире слао на различите адресе у три наврата, али у једином одговору који је добио, тражило се да документа буду на латиници, односно да се достави њихов оверени превод са ћирилице. На обавештењу није, међутим, стајало коме је оно упућено као ни потпис и печат, па му је тако ускраћено и право на жалбу, иако је пензију зарадио радећи 16 година као конобар у Дубровнику.
Овај времешни Лесковчанин тврди да судских тумача за хрватски језик у Лесковцу нема где би превео личну карту и извод из књиге држављана Србије, који су, сви, наравно, на ћирилици.
Као пример двоструких аршина овај пензионер наводи да истовремено прима и пензију из Немачке, где с тамошњим фондом комуницира на српском и никада није имао никаквих проблема. Немци сами ангажују преводиоца, па због језика или писма никада му није ускраћено ниједно право, каже он.
Питање међусобне комуникације пензионих фондова две земље решено је конвенцијом. Пензијском фонду Србије постављено је питање – зашто се и ми не понашамо као хрватски фонд – да одбијамо документе који су на латиници и хрватском језику. Рекли су нам да према важећем Споразуму између некадашње СР Југославије и Хрватске о социјалном осигурању „органи и носиоци једне државе уговорнице не смеју одбити захтеве и друге поднеске због тога што су написани на службеном језику и писму друге државе уговорнице, а српски језик и писмо и хрватски језик и писмо се равноправно употребљавају”.
Према томе, истичу у Фонду ПИО, у поступку признавања права из пензијског и инвалидског осигурања применом наведеног споразума, хрватски пензијски фонд не сме да одбије захтеве и друге поднеске зато што су написани на српском језику и ћириличним писмом.
Српска страна, истичу, и до сада се обраћала Хрватској на српском језику и то како латиничним тако и ћириличним писмом и до сада, по нашим сазнањима, тамошњи ПИО фонд није одбијао да спроведе поступак признавања права и исплате пензија због тога што су захтеви и други поднесци поднети на српском језику.
Према расположивим информацијама ПИО фонда, у поступку издавања особног идентификационог броја (ОИБ), ради се о захтеву Пореске управе Хрватске да документи који се прилажу буду на латиничном писму, јер њихови службеници „не знају” ћирилицу и нису у могућности да без превода на латиницу обраде приспеле захтеве и документацију.
Српска страна је у директној комуникацији преко органа за везу са Хрватским пензијским фондом указала на одредбе споразума о социјалном осигурању и затражила да се од подносилаца захтева не тражи превођење документације у сврху издавања ОИБ броја.
У Фонду немају одговор зашто се не примењује принцип реципроцитета. Због чега се само од нас, из Србије траже фотокопије легитимација уз ОИБ на латиници, а то се не тражи од Хрвата, већ српски фонд сам то уради – преведе документ ако баш мора.
У фонду тврде да не плаћају тумача за превођење са хрватског и на хрватски језик, а на питање како је то решено с другим земљама, кажу, да се укупна комуникација са републикама бивше СФРЈ везана за поступак остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања –реализује без тумача.
Јово Каблар из Удружења пензионера из Хрватске потврђује да је проблема с ћирилицом било код издавања ОИБ-а, као што је српски јединствени матични број, због чега су они тражили помоћ ресорног министарства, које им је и помогло.
– Очекујемо да је овај проблем сада решен, јер нико нема права да одузима пензију било коме, поготово не због ћирилице, каже он и додаје да је остало још много ствари да се реши, али да све то иде врло споро.
Каблар најављује да би нови споразум између Србије и Хрватске о социјалном осигурању требало да буде усвојен до краја ове године.
– Овим документом требало би да буде решен проблем доспелих, а неисплаћених пензија на шта се чека безмало четврт века. То се пре свега односи на пензије оних којима је исплата обустављена у другој половини 1991, каже Каблар.
Удружење инсистира да се за период од 1991. до 1995. исплати разлика између пензије коју су пензионери примали као социјалну помоћ, а која је у просеку износила око 20 немачких марака, до оне која им је према обрачуну ХЗМО припадала. Такође се инсистира да се пензионерима, који су примали аконтацију пензије по посебној Уредби Владе Србије, исплати разлика између аконтације и пензије која им је припадала, закључује он.
Према последњим подацима у Србији живи око 57.000 пензионера из некадашње Крајине у Хрватској који чекају да им се исплате заостале пензије за девет година или 108 месеци у просеку.
(Политика)
