Београђане од 1. септембра чека цунами поскупљења: Све креће с грејањем, а онда…

08:20 09.08.2023.

Уколико се испуни захтев "Београдских електрана" грађани престонице од 1. септембра плаћаће скупље грејање. Ово је, када је реч о поскупљењу грејања, трећи удар на џепове Београђана од почетка године. То наравно није крај трошковима јер већ сада имамо најаве о новом поскупљењу струје и гаса у новембру. Дакле, чека нас папрена јесен.

Прво поскупљење грејања Београђане је као новогодишњи поклон дочекало 1. јануара, да би поново поскупело и 1. марта.

Ново, треће поскупљење уследиће највероватније 1. септембра, јер су према речима градског менаџера Мирослава Чучковића, „Београдске електране“ још крајем јула на надзорном одбору донеле одлуку о поскупљењу.

Град ће се врло брзо изјаснити, али Чучковић каже да захтев већ сматрају оправданим.

Наводи и конкретну рачуницу по којој би након септембарског поскупљења, рачун за грејање породици која има просечан стан од 60 квадрата био увећан за 458 динара месечно.

И то није све…

Од новембра следи поскупљење струје и гаса, и то чека све грађане Србије.

Струја у Србији од 1. новембра поскупљује осам, а гас у просеку десет одсто.

И ту није крај. Већ сада знамо да је наредно поскупљење у мају 2024. године.

Ово пише у извештају Међународног монетарног фонда (ММФ) који је 5. јула објављен, након прве ревизије актуелног стендбај аранжмана који је склопљен 1. децембра прошле године, а траје 24 месеца.

По основу тог аранжмана, Србији је стављено на располагање 2,4 милијарде евра.

Да је поскупљење струје и гаса готова ствар јасно је из поменутог документа. Јер, проценти поскупљења наведени су управо у писму о намерама наше стране са датумом 15. јун који су потписали премијерка, министар финансија и гувернер Народне банке Србије.

Подсетимо, председник државе Александар Вучић је неколико пута у јавности говорио да ће „видети” са представницима ММФ-а да најављено поскупљење енергената у новембру изостане.

Међутим, представници ММФ-а су у погледу поскупљења енергената врло јасни.

Прецизирано је да су реформе у енергетском сектору приоритет.

Фискални трансфери из буџета енергетским предузећима били су велики, а у 2023. години пали су на 1,5 одсто бруто домаћег производа.

До краја програма потребно је да се елиминишу све фискалне субвенције енергетским државним предузећима, као и да се обезбеде инвестиције у наредним годинама.