Гасовод „Јужни ток” је део геостратешке игре Европске уније и Русије, рекао је Тејна Гастефсона, енергетски  консултант и професор универзитета „Џорџтаун” који се енергетском политиком Русије (некад СССР) бави већ 30 година. Он иначе перфектно говори руски језик и кључне актере тамошњег нафтног сектора познаје лично.

Какву улогу у свему има руски гас, који је све чешће у вестима?

„Гас је био подједнако кључан за опстанак и развој Русије у постсовјетској ери као и нафта, али на други начин”, образлаже Гастефсон.  „Док се три четвртине руске нафте извози  – кад је реч о гасу, с обзиром на то да је и данас, као у совјетским временима, главни погон економије и важан елеменат социјалне политике (грејање становништва), одмах после осамостаљења Русије направљена је другачија погодба.

Јегор Гајдар, главни реформатор у време Јељцина, шефовима ’Гаспрома’ је рекао следеће: на сваких пет молекула гаса које произведете, четири морају да буду испоручена домаћем тржишту, без обзира на то да ли ће вам бити плаћена или неће (а током деведесетих углавном нису). Пети молекул можете да извезете. Може се слободно рећи да и данас ’Гаспром’ просперира од тог петог молекула.”

„На томе је у Европи направљен велики бизнис”, оцењује амерички стручњак. „Виктор Черномирдин је својевремено био тај који је у гасном извозу максимално елиминисао стране посреднике, како би главницу профита задржала Русија. Руски гас је у ствари једна успешна прича.”

Јужни ток
На питање „Политике” да прокоментарише економску оправданост изградње нових гасовода за транспорт руског гаса у Европу, професор Гастефсон каже: „У Совјетском Савезу постојао је јединствен систем производње и транспорта гаса. Кад се СССР распао, створена је нова ситуација: производња је остала у Русији, а транспорт у Украјини, што јој је дало велики утицај и моћ да уцењује Москву, из чега је проистекао велики руско-украјински спор.”

„Реакција ’Гаспрома’ на то била је гасоводно заобилажење Украјине. „Северни ток” и „Јужни ток” су резултат те стратегије. Сада се стигло дотле да је украјинско уцењивање елиминисано, а колатерални резултат је да је украјински гасовод, који је свих ових година ’Гаспром’ неуспешно настојао да откупи, данас у суштини безвредан. „Јужни ток” је делимично и резултат жеље Русије да матира стратегију ЕУ која настоји да у снабдевању гасом заобиђе Москву. Реч је дакле о обостраној геостратешкој игри”, каже Гастефсон.

(Политика)

Oznake: Južni tok, Viktor Černomirdin, gasprom, zaobilaženje ukrajinskog gasovoda, ruski gas, Severni tok, Tejn Gastefson