Iako se očekivalo da će, posle imenovanja Hašima Tačija za šiptarsko-okupatorskog predsednika Kosova, stvari ići glatko za bivšeg generala NATO-a Veslija Klarka, koji duže od tri godine čeka dobijanje licence za eksploataciju uglja na Kosovu i Metohiji, negde je ipak zapelo.

Пензионисани генерал Весли Кларк, бивши командант НАТО-а за Европу, и његова фирма „Енвидити“, којој је шиптарско-окупаторска влада на Комету дала лиценцу за ископавање лигнита (слабокалорични угаљ) за производњу течног горива и гаса на целом Косову и Метохији, са акцентом на дренички крај, нису прошли у комисији за економски развој у окупаторској скупштини Косова и Метохије. 

Гласање о томе је одложено до даљњег, а један од званичних аргумента комисије је био тај да би пре такве одлуке требало обезбедити јавну дебату међу житељима подручја у којима би се обављала истраживања и ископавања. Незванична верзија, међутим, има сасвим другу конотацију. Наиме, према сазнањима Спутњика, Албанци нису задовољни уговором који је Кларкова фирма понудила шиптарској влади у Приштини, а ова га прихватила.

Спутњика сазнаје да је Кларкова лиценца орочена са правом на експлоатацију на 99 година, при чему би шиптарским окупаторима припало око 30 одсто прихода од продаје ископаног лигнита на годишњем нивоу. Угаљ о коме је реч лежи испод готово 97 одсто површине на Косову и Метохији, али сам по себи нема велику цену. Део албанске политичке елите закључио је да би главну корист од тог посла имао заправо само Кларк, јер би он тај угаљ прерађивао и као гориво га продавао, тј. дистрибуирао даље.

Други део уговора односи се на чињеницу да би се на Космету прерађивало само пет одсто од укупне производње горива, од чега у прво време Косово и Метохија не би имали ништа, осим неколико нових радних места. Трећи проблем у уговору Кларка и окупаторско-шиптарске владе је посебно проблематичан јер се од Приштине очекује да плати накнаду за приватна земљишта за која се накнадно утврди да леже на залихама лигнита. Ако томе додамо да се Космет налази на петом месту у свету по резервама лигнита, онда је јасно зашто се ни делу албанске политичке елите, углавном опозиционе, не допада понуда Веслија Кларка.

Кларкова фирма производила би око два милиона литара течног горива дневно, а према даљим плановима те фирме остављена је могућност да у неком тренутку и сама Приштина добије профит од три одсто од производње течног горива, али када се његова производња попне са планираних два на пет милиона литара на дневном нивоу. 

Стручњаци са којима је Спутњик контактирао кажу да је два милиона литара дневно претерана цифра и да би она била остварива само ако би се прерађивале све постојеће резерве.

„Пет милиона литара течног горива дневно значило би да комплетно Косово и Метохија буду претворени у велику ископину“, тврди наш саговорник са Технолошког факултета у Митровици, подсећајући да метохијски део за који се Кларк сада интересује до сада није експлоатисан и да обухвата скоро једну трећину територије.

Да је тај део Кларкове понуде нереалан слажу се и поједини чланови одбора за економски развој у окупаторско-шиптарској скупштини на Космету. Они подсећају да Кларк чека лиценцу од 2013. године управо због неповољне понуде коју његова фирма даје шиптарским окупаторима.

„Одлука владе Косова да Кларку баш сада одобри лиценцу је чисто политичка нагодба, али на штету грађана Космета и ми ћемо урадити све да она не буде прихваћена у облику у којем је понуда направљена“, каже за Спутњик извор из парламента у Приштини.

Према Резолуцији 1244, све рудно богатство Косова и Метохије било је под јурисдикцијом Унмика, међутим, када је шеф тог тела био Бернар Кушнер он је косовским Албанцима дао право да са њиме располажу. 

Притом, готово 60 одсто целокупног рудног богатства које Република Србија поседује простире се управо на Косову и Метохији, а укупна вредност се процењује на минимум 1.000 милијарди долара. Године 2008. године београдски лист „Економист“ објавио је да одвајањем Косова држава Србија губи најмање 85 милијарди евра, колико вреде резерве угља лигнита, али и 50 милиона тона цинка и олова, што вреди око осам милијарди евра.

Стручњаци Светске банке проценили су, са друге стране, да рудно богатство на југу Србије вреди знатно мање, односно 13,5 милијарди евра, али да би те резерве могле да буду експлоатисане 200 година. Резултати вишегодишњег истраживања које је до 2000. године радио Геолошки институт Србије, а која се односе на делове северног и источног дела Косова и Метохија, такође су импозантни. У питању су резерве од око 34 милиона тона руде олова, цинка и сребра из којих може да се добије око 1,5 милиона тона олова, 1,5 милиона тона цинка и око 3.000 тона сребра.

Према том истраживању, лигнит је концентрисан у три басена (Косовски, Дренички и Метохијски), а само у Косовском басену у оквиру угљенокопа Белаћевац и Добро село до 2000 године утврђено је да постоји 3,5 милијарди тона резерви лигнита различитог квалитета, док су потенцијали „процењени на преко седам милијарди тона“. Што се тиче Дреничког басена у њену нема активних копова, али је процена Геолошког института Србије да се у два лежишта (Србичко поље и Глоговачко поље) налазе резерве од 135 милиона тона. Када је реч о Метохијском угљеном басену, ту су утврђене резерве од око 1,1 милијарди тона лигнита.

Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, каже да Србија ту ништа не може да уради, јер Приштина не жели да разговара о било каквој имовини.

„Привремена самоуправа у Приштини не консултује Владу Србије јер су прогласили некакву ’државу‘ и неће да чују да се Србија у било шта петља. Они се понашају као да су држава и власници свега што се доле налази и по законима који доле функционишу могу да додељују коме шта хоће. Наравно да су привилеговани ратни злочинци и профитери рата, као што су Кларк, Медлин Олбрајт и други. И ту Србија нема много могућности, јер Приштина упорно одбија да на дневни ред у Бриселу стави питање имовине. Србија може само да упозорава неке компаније да улазе у сумњиву трансакцију, али када је реч о Кларку и његовој фирми вероватно да се на то не би много обазирао“, каже Дрецун за Спутњик.

 Иначе, осим Кларка на Космету су кроз разне инвестиције присутни и Медлин Олбрајт, бивша државна секретарка САД, али и бивши заменик шефа Умникове администрације Џон Кови. Америчка компанија АЦМ која послује, што званично, што незванично, на Косову и Метохији, а чија је власница Олбрајтова, својевремено је била заинтересована за куповину Поште и телекомуникација (ПТК), која у свом систему баштини српску инфраструктуру „Телекома Србије“, али је због притиска јавности одустала од те куповине.

Олбрајтова је, међутим, нашла начин како да заради који долар преко Косова. Њене послове, то јест, послове њене фирме на Космету води братшиптарско-окупаторског шефа дипломатије Хашима Тачија — Гануп Тачи. Он са капиталом Олбрајтове под капом „турско-америчког“ конзорцијума улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева. На челу тог конзорцијума се налази Американац Џон Кови, бивши заменик шефа Унмика на Космету. Тај конзорцијум, делом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, односно, продаји струје. Поред тога, ангажовани су на изградњи аутопута од границе са Албанијом до Мердара, чија градња је готово при крају.

Олбрајтова послује и са средњим Тачијевим братом, преко фирме „Одетељон“, чија је главна делатност трговина грађевинским материјалом. Другим речима, та фирма снабдева све фирме које граде путеве или зграде, односно, насеља по Косову и Метохији. Фирма „Билдинг Илирија“ бави се изградњом стамбених комплекса широм Космета, а партнер јој је америчко-турска компанија „Бецхтел Енка“, која такође има везе са Олбрајтовом.

Oznake: Albanci, američki investitori, Brankica Ristić, Vesli Klark, ekonomija vesti, Kosmet, lignit, Medlin Olbrajt, rudna bogastvo