Pročitaj mi članakBanke su, kako pokazuju završni računi, tokom protekle godine na ime raznih provizija i naknada naplatile 573 miliona evra. Advokat Miroslav Živković ističe da se taj iznos ne odnosi na dobit iz redovnog poslovanja i tvrdi da je reč o - prevarnom poslovanju.
Da li banke zelenaše ili su očekivanja građana da im odobravaju kredite po niskim kamatnim stopama i uz niske naknade ili bez njih – nerealna?
Na ovo pitanje sagovornik N1 navodi da samo ime „trošak“ ili „naknada“ ukazuje da je reč o nužnom teretu koji je banka pretrpela u ime i za račun klijenta pri odobravanju nekog kredita.
„Ta cifra se ne odnosi na dobit od redovnog posla“, ističe advokat Miroslav Živković.
Na konstataciju novinara da banke svuda u svetu iskazuju provizije i da u pomenutom iznosu nisu sadržani samo troškovi obrade kredita, Živković navodi da su bankarske provizije za tri godine premašile 1,3 milijade evra.
„U 2020. godini troškovi naknada bili su 329 miliona evra, u 2021 – 450 miliona evra i sada ovih rekordnih 573 miliona evra“, naveo je sagovornik N1.
Govoreći o sudskim sporovima građana sa bankama, Živković podseća da je prvi argument banaka bio da će bankarski sistem propasti ako se tužbe građana budu usvajale.
„Ne da nisu propale, nego su zaradile još više. I pored dopune stava Vrhovnog kasacionog suda od 16. septembra 2021. godine, gde im je sam VKS pritekao u pomoć, banke i dalje gube 95 odsto predmeta. A, to znači da su troškovi apsolutno ništavi“, kaže on.
Troškovi, dodaje, mogu da postoje, ali moraju biti da budu stvarni i – obrazloženi.
„Naknade mogu da budu simbolične i ne smeju da budu izvor ovolikog profita“, naveo je advokat.
On ističe da „svakako treba ići na ukidanje naknada jer to najviše pogađa stanovništvo“.
„Troškovi treba da budu stvarni i srazmerni platežnoj mogućnosti građana. Ali, opet kažem: 573 miliona evra za godinu dana ili 1,3 milijarde evra za tri godine nije u skladu sa zakonom“, poručio je ovaj advokat.
