Pročitaj mi članak
Због „Београда на води“ биће порушен већи број објеката у Савамали и Бари Венецији. Грађани из нелегално подигнутих домова, страхују да ће постати бескућници.
Сан да се Београд спусти на савску обалу стар је око век и по. Од времена краља Милана Обреновића, до данас, на папиру је нацртано више безуспешних архитектонских решења. После 130 година од изградње зграде Железничке станице, реализација ове замисли никада није била ближа.
Ових дана, ужурбано теку бирократски послови, да у Савамали и Бари Венецији, већ следеће године забруји тешка грађевинска механизација.
На површини од 80 хектара савског амфитеатра налазе се железничка и аутобуска станица са паркинзима, шљункаре, складишта, депои и преко стотину кућа. Да би се изградио српски Менхетн, овај терен мора да се „очисти“. Потез омеђен Бранковим мостом, Савском улицом и Газелом, претвориће се у огромну, чисту ливаду, како би се инсталирала неопходна путна, електро, водоводна и канализациона инфраструктура.
Новости пишу да грађевински инспектори пописују непокретну имовину. Са катастарском скицом у рукама, бележе затечено стање. Међутим, код грађана влада неповерење. Боје се. Падне и покоја тешка реч. Како кажу, нико им ништа не говори о алтернативном смештају и обештећењу.
„Само нас пописују. Нико нам ништа не говори, где ће да нас сместе када нам сруше кућу. Овде живим од 1963. године и ја други дом немам“, бришући сузе са лица, прича Зорка Денић (73), која у трошној кући живи са кћерком и малолетном унуком.
Улице Браће Крсмановић и Бара Венеција, јуче су биле сабласно празне. Домаћинису, покушали да одговоре на многобројна питања, потраже у реновираној згради „Геозавода“, где је грађане примао градоначелник Синиша Мали. Они које смо затекли код куће сумњичаво су вртели главом. Пред њима је неизвесна будућност. Углавном, реч је о бившим радницима „Железнице“. Из разговора са њима, закључујемо да мањи број објеката има све неопходне „папире“. Чак и они који имају документа са зебњом чекају долазак
„Несрећа иде само на сиротињу. Покојни муж и ја смо радили по 30 година у Југословенским железницама. Од њих смо и добили ову кућу, као трајно стамбено решење. У међувремену умро је супруг, али и син. Сама сам и једва преживљавам са 15.000 динара пензије“, прича Љубинка Весић (76), житељ овог радничког насеља.
На земљишту где ће за коју годину бити нова мрежа улица, тргова, шеталишта, паркова, стамбених и пословних здања, сада послује неколико шљункара и ресторана. Постоје и две мале продавнице са неопходним намирницима, сервис аутомобила, перионица и занатлијска радња. И предузетници, као и грађани, не знају каква им је даља будућност. Према речима Милоша Ивовића (29), угоститељски објекат његовог оца неће прекидати посао док за то постоје услови. Чекаће државу, да виде да ли ће бити и како обештећени.
Станови и куће могли би да буду и за трећину вреднији
Београђанима који имају стан на потезу између два моста, од Бранковог до Газеле, „Београд на води“ донеће – увећани капитал. Пројекат који би требало потпуно да промени изглед престоничког приобаља, повећаће, тврде стручњаци за некретнине, и цене квадрата. Неки станови и куће вредеће и за трећину више него сада.
Када се у близини Улице Слободана Пенезића, где сада пролази тешки теретни саобраћај, изграде велелепни шопинг-центар, луксузни хотел и поставе фонтане, некретнине у овој улици сигурно ће моћи скупље да се продају.
„Квадрати у становима и кућама код Савамале сада, у зависности од тога колико су очувани, коштају између 1.200 и 1.700 евра“, каже Срђан Вујичић из агенције „Кинг струџ“.
„Када „Београд на води“ буде готов, очекујемо да ће исте некретнине бити од десет до 30 одсто вредније. Ипак, са целокупно новим блоком некретнина, питање је ко ће да купује старе зграде“.
Власници квадрата, саветују агенти, не треба да очекују да ће сваку оронулу кућицу или стари индустријски погон моћи да продају као луксузни простор.
„Пре него што проценимо вредност некретнина, битно је да грађани сачекају да виде да ли ће њихова улица ући у план за реновирање“, каже Александра Кон из „Алка некретнина“.
– Само они чија околина буде адаптирана, могу да се надају да ће направити позитивну рачуницу.
(Б92)
