Прочитај ми чланак
Фото: Dnevne.rs /pixabay
Обрадовић се због узнемиравања, претњи, зеленашења и, како каже, страха за своју безбедност, позвао на Устав, Закон о облигационом праву, Кривични законик и Закон о заштити потрошача, као и на одредбе Уговора о стамбеном кредиту, по коме банка нема право да га телефонским путем прогања, да му прети и узнемирава га, већ треба да примени инструменте обезбеђења, како је и у уговору наведено.
Према том уговору, банка клијента може писаним путем да опомене због неплаћања рате, а после 90 дана кашњена да активира хипотеку.
Зајмодавац је, међутим, унајмио НН лица, својеврсне утериваче дугова, с којима телефонски разговори нису нимало пријатни.
Професор је два пута банци послао писано обавештење у којем тражи да телефонско узнемиравање престане, позивајући се на српске законе, али су се из банке оглушили о његове захтеве.
Он их је подсетио и на одредбе уговора о кредиту, „да неће противзаконито преузети улогу ‘утеривача дуга’, примењујући насртвљиву и агресивну пословну политику телефонског узнемиравања, претњи и покушаја утеривања дуга, у циљу наплате месечног ануитета, већ ће путем писане кореспонденције применити инструменте наплате својих потраживања“.
– НН лица која се представљају као сарадници банке, континуирано ме узнемиравају, прете ми на различите начине и изазивају страх за личну безбедност и бебзедност моје породице. Позивају ме континуирано, свака два дана, чак и суботом.
Некада и по три пута дневно, чак и увече, као и увек с различитих бројева мобилних телефона. Обратио сам се МУП-у, заштитнику грађана и поверенику за информације од јавног значаја, а најевероватније ћу и правосуђу.
Једноставно, ти утеривачи дугова из банке су неподношљиви, међутим, држава Србија никад до сада то није покушала да реши – каже Обрадовић.
