Pročitaj mi članak
У Немачкој циркулише 13,2 милијарде марака којима се може трговати, пишу Новости.
То је била валута, не овај данашњи евро који се клацка горе-доле сваког дана и чији се опстанак доводи у питање.Немачка, „дојч“ марка.
Све смо према њој обрачунавали, редовно у њу динаре претварали. И готово да нам је исто као Немцима било жао када је замењена евром 1. јануара 2002. године.
Данас, деценију после, изгледа да носталгија за марком добија врло конкретан облик и да је она далеко од тога да је заборављена. Напротив, жива је и – важећа! Јер, у Немачкој је и данас могуће куповати и плаћати старом немачком марком, али и металним пфенинзима. Чак 90 одсто телефонских говорница на улицама немачких градова, власништво „Дојче телекома“, прихвата ове новчиће.
Временска граница до које дојч марка мора да пређе у евро у Немачкој никада није постављена. Док су остале земље које су постале део евро-зоне своје валуте одавно послале у историју, Немци и даље омогућавају да се накнадно пронађена некадашња валута замени по курсу 1 евро за 1,95 марака.
Куповина маркама је могућа не само у малим радњама за које би се могло помислити да их чежња према старим временима руководи када своју робу продају и за марке, већ и у неким великим ланцима као што је рецимо Ц&А, који има радње и у Србији. Ове продавнице одеће месечно приме у своје касе око 150.000 марака.
Апотека у варошици и јужном делу Немачке поставила је велику пластичну кутију која се за месец дана готово напунила маркама и металним новчићима од када су власници објавили да примају некадашњу валуту. Написали су – „Оставите овде свој последњи пфенинг“. Које још могу да замене на шалтеру локалне банке у евре.
Али, не купују се само производи који коштају тек неколико новчаница, било којих. Један продавац кабина са инфрацрвеним зрацима, које достижу цену од преко 2.500 евра, недавно је испричао да је продао више комада истих и све су биле плаћене у дојч маркама.
„Ја сам мислио да су преостали само метални новчићи, ту и тамо, кад оно… Купац ми је платио хрпом некадашњих марака које је пронашао реновирајући кућу свог деде“, каже продавац.
Процене су да тренутно у Немачкој циркулише око 13,2 милијарде марака – око 6,75 милијарди евра. Све је више оних који су се дали у претрагу старих кутија, превртање унутрашњих џепова изношених одела која смрде на нафталин, завиривања на скровита места где се новац некада чувао.
За многе Немце марка је била више од обичне валуте. То је био први „чисти“ знак нове државе која је израсла на пепелу разрушених илузија и пораза у Другом светском рату, симбол економског чуда и један од тек неколико обележја на којима се могао испољити национални понос. Јер, застава и химна су биле искоришћене и упрљане од стране Хитлера и његових националиста.
Дојч марк, какву ми знамо, заживела је 1948. године док је земља још била под окупацијском управом Француске, Енглеске, САД и СССР. На новчаницама и металном новцу нашли су се ликови из историје Немачке, уметници, писци, научници. Клара Шуман на свима познатој „стотки“, браћа Грим на највећој, и у пракси ретко виђаној, новчаници од 1.000 марака. Колико је све то различито од дашњег евра, чији су се дизајнери трудили да постигну супротан ефекат – да на евро управо не поставе ликове који изгледају „исувише национални“.
Како год било, Немци воле своју марку. Недавна истраживања су показала да више од половине њих нема ништа против да се она појави поново, можда као „нова Д-марк“. До тада и она некадашња ће бити добра. Ако је негде пронађете и ако је још нисте претворили у евро.
А како ствари иду, сачувајте и драхме ако их пронађете. Никад се не зна.
