Pre neki dan su me zvali iz pošte da dođem jer mi je neko poslao novac. Mislio sam da je neka greška, jer nemam nikog ko bi mi slao novac, a i teška sam beda, pa sam iskreno pomislio da me neko zeza.

Када сам отишао рекли су ми да имам писмо и 3.000 долара, а и даље нисам могао да верујем.

Узмем писмо да читам, друг из основне који сада живи у Америци, тада је био беда као што сам ја сада. Ја сам му увек давао колико сам могао, делио са њим сендвиче на пола, пили смо сокове из исте флашице, био ми као брат. Пре 10 година отишао је за Америку, како се каже трбухом за крухом, па изгледа да је успео.

На крају писма је написао:

„Брате када год ти буде требало, само ми јави, знам како ти је сада и знам какав си човек када имаш. Хвала Богу, ја сада имам довољно и сматрај то као да и ти имаш.Твој брат…“

Ни сада не могу да верујем да ме се након толико година сетио и да памти све што сам му добро чинио. Изгледа да и у ова тешка, зла времена исплати се бити човек. Ко би рекао…

Izvor: kurir.rs

Oznake: ispovest, muškarac, novac, pošta