Pročitaj mi članak

„ZLATNO DOBA“ Pokušao da se ubije, jer nije uspeo da podigne 100 evra

0

Stariji muškarac pokušao je da se ubije, jer ni posle šestog puta nije uspeo da podigne novčanu pomoć od 100 evra koju je država obećala. Nakon toga, on je prebačen na VMA, gde mu je pružena neophodna nega.

У лекарском извештају до ког је Директно.рс дошао, пише да је мушкарац иза себе оставио опроштајно писмо, а да му је на ВМА констатована „доминантна емоционална нестабилност“.

– Упућен из токсиколошке амбуланте, оставио опроштајно писмо, код комшије, који га је довезао у ЦХП. Шест пута је ишао у пошту, у покушају да подигне обећаних 100 евра, што није успео, изнервирао се и разбио телефон. У психичком статусу доминантна емоционална нестабилност, не дистанцира се од суицидних идеја – између осталог стоји у извештају који је потписала дежурна докторка Токсикологије.

Директно.рс је надлежне на ВМА питао о овом случају, међутим, остали смо без одговора.

Коронавирус донео је много проблема грађанима, а након изолације још је теже одржати ментално здравље. О доминантном страху који је проузроковала пандемија за Директно.рс говорио је психијатар Слободан Јовичић, који наглашава да „проблем није у новцу, већ у страху од непознатог који се сервира сваки дан“.

– За разлику од раније, када је владао ФОМО синдром (страх од пропуштања нечега), сад имате ФОГО синдром (страх од изласка напоље), где сте у зебњи да ли треба носити маску или не, данас на телевизији кажу једно, сутра друго, на интернету читате контрадикторне ствари… Није нешто више људи умрло од коронавируса него од обичног грипа, али страх који је оставио иза себе је доста већи и то ће оставити дугорочне последице изазване пандемијом – каже он.

Јовичић каже да је „друго када су 1999. бомбе падале на главу“, јер се тада знало ко је непријатељ и како се можемо заштитити, а борба са короном је потпуно другачија.

– Овде нема заштите, влада нешто непознато, а оно ствара највећи страх у човеку. Као када код паничног напада изађе неки ирационални импулс из подсвесног. Ни надлежни, ни струка не знају шта причају, а морају како би оправдали себе и своје постојање. Струка за коју се сви позивају, то је чиста гордост, самољубље, као и разни утилитарни интереси. Непознато је најпогубније, оно ће нам променити животе, а ми тога нисмо ни свесни. То ће тек наступити за пар месеци и тек тад ћемо добијати пацијенте са одређеним облицима депресије и анксиозности. Човек је друштвено биће, а ово је направљено да седите код куће – закључује он.