Pročitaj mi članak
Дошло је и до последњег часа: међународни правни поредак је срушен, погажен! Од нас се отима срце свакод од нас, пред нама силују правду и право. Пред нама је време одлука које могу омогућити да нам свима име остане сачувано, да се у слави уздигнемо уз бесмртне јунаке наше и светске историје. Само треба бити безкомпромисан, неподмитљив, истинољубив и истрајни родољубив, успесно сачувати државни интерес и светско право и правду од тиранина, другим речима Космет у Србији од НАТО и ЕУ.
Доста је овај наш напаћени народ трпео неправду и лажи. Доста нам је власти којој је „у устима мед а у срцу јед“, јер одувек је народ српски говорио: „Човек се по беседи познаје“. Време је за вође које по нашим народним „што му је на срцу то и на језику“ и „што рекох, не одрекох“. Србији је доста лажних обећања и замазивања очију.
Заједнички глас отаџбине позива свакога у строј за њено спасење и вечну славу код потоњих покољења. Ми, Срби ,исту земљу називамо хранитељком и отаџбином и мајком, и не смемо је изгубити, јер другу до ове немамо! Иако је јасно ко стоји на путу напретка и срећи нас Срба, они и даље говоре, изнова и досађују народу, хрле у евроатлантске интеграције да нас предају Западу, и ако су његове тековине само: ропство (Велика Британија), холокауст (Немачка), геноцид (САД над Индијанцима),расизам, фашизам, нацизам, антисрбизам!
Занимљиво је да са тог поднебља свету није дошло ниста добро, о недостатку морала и духа најбоље говори то да ни једна религија од светског значаја (јудаизам, хришћанство, ислам и будизам) није на западу настала. Док је по поремећеним вредностима ЕУ на првом месту у свету, на Космету православна вера хришћанска неоскудно стоји у отачаству вековима.
Народе, питање спасења државног је питање целовитости земље. На Косову и Метохији већ стоје спремне војске које ће помоћи потомцима кавкаског племена да нам растгну отаџбину, па тако и ми морамо бити спремни да браћи која су остала у јужној српској покрајини и хоће да се боре за слободу прискочимо у помоћ, ако Шиптари ударе на њих. То од нас изискује част и достојанство нашег народа и прека потреба за очувањем завета наших предака.
Међународне околности нам иду у прилог. Русија више није сенка посрнуле силе, већ васкрсла војна суперсила. Позив на јачање пансловенског патриотизма и слоге нам осигурава одбрану за род свој, за домовину, за православну веру нашу и правду.
Преостаје нам да се темељно, марљиво и часно посветимо борби која нам предстоји у обарању ЕУ митоманије која је народ и Србију зајахала 5. октобра уз помоћ истих ових који нам униставају земљу сецесионизмом. Срби нису бирали председника који би од њих направио срећне робове, јер роб не може бити срећан, Србин је срећан само кад живи у слободи и није се родио само за оца и мајку, него и за отађзину! Нека знају „евроатлански водичи“ да се насиље и срамоћење који се морају подносити у подјармљеној отаџбини сматрају страшнијим од смрти.
А наш народ са светлим образом, вазда је пркосио опасности и ратовао за слободу и за спасење свих од агресора и окупатора. Србин није себичан био, нити је, нити ће бити !Нама живот није закон, већ је Србија мајка, држава је закон, а живот су деца, унуци, потомци којима се мора омогућити благостање и слободна Србија.
Перикле, атински владар кога памте по благостању, политичким слободама и културном процвату и прослављеној борби за демократске реформе збори: „Држава која у свему добро стоји више користи појединцима, него да поједини грађанин живи у благостању, а да држава целокупно пропада. Јер,ако је неком човеку, што се њега тиче добро, а држава му пропада, исто тако он пропада са њом, а ако је он пао у несрећу у сретној домовини, много ће се пре избавити од зла.“
Имали смо прилике сви да видимо како изгледа кад народ устане, кад својом глупошћу власт изазове иначе мирне и поносне грађане Србије. Зато постављам данашњој врхушки три питања која је и Цицерон поставио свом властодржцу:
Докле ћете злоупотребљавати наше стрпљење? Докле ћете нас изазивати својим бесом? Докле ће се разметати ваша необуздана дрскост?
пише: Миша Вацић
(СНП 1389)
