У нашој земљи је лакше основати цркву него политичку странку. Чувена изрека оснивача сајентологије „Желиш да се обогатиш – оснуј религију“ се више пута обистинила. У Србији тренутно има 19 верских организација.

У Србији је лакше основати цркву него политичку странку! Оснивач сајентологије Рон Хубард је једном приликом изјавио: “Оснивање религије је одличан начин да се обогатиш!”

У последње време сведоци смо да верски поглавари и старешине живе у луксузу који се не труде да сакрију. Многи од њих имају куће, станове, скупе аутомобиле, локале, објекте, а једини приход имају управо од радњи унутар своје верске заједнице.

Хтели то да прихватите или не, верске организације дефинитивно доносе доста профита. А да оснујете своју верску заједницу, лакше је него што сте очекивали.

За стварање политичке партије потребни су вам потписи 10.000 грађана, док је за верску заједницу довољно свега 100! Уз то, особе које затраже регистрацију од државе, не морају чак ни да буду следбеници учења које пријављују.

За упис цркава и верских заједница у Регистар, Министарству се подноси пријава која садржи:

1) назив цркве или верске заједнице;

2) адресу седишта цркве или верске заједнице;

3) име, презиме и својство лица овлашћеног да представља и заступа цркву или верску заједницу.

Верске организације, осим оних из члана 10. овог закона, за упис у Регистар подносе Министарству захтев који садржи:

1) одлуку о оснивању верске организације са именима, презименима, бројевима идентификационих докумената и потписима оснивача од најмање 0,001% пунолетних држављана Републике Србије који имају пребивалиште у Републици Србији према последњем званичном попису становништва или страних држављана са сталним боравком на територији Републике Србије;

2) статут или други документ верске организације који садржи: опис организационе структуре, начин управљања, права и обавезе чланова, начин оснивања и гашења организационе јединице, списак организационих јединица са својством правног лица и друге податке од значаја за верску организацију;

3) приказ основа верског учења, верских обреда, верских циљева и основних активности верске организације;

4) податке о сталним изворима прихода верске организације.

Упркос томе, поред Православне и Католичке цркве и исламске и јеврејске заједнице, у Србији званично постоји још свега 19 верских организација. Последња која је добила државни благослов јесте Христова Јеванђеоска црква, која је у регистар уписана 2011. године.

По основу њиховог историјског трајања и учењу, законом је гарантовано постојање традиционалних цркава.

У државном регистру налази се мноштво малих верских заједница, чији се број верника процењује на око 20.000. Највећа и најбоље организована међу њима јесте Адвентистичка црква, која окупља десетак хиљада припадника. На истом списку су и Јеховини сведоци, као и Црква Христова љубав, Црква Божија, Слободна црква, Заветна црква Сион…

Посебан проблем мањим верским организацијама представља то што их многи етикетирају као секташе, те су због тога често мета напада и људи према њима имају одбојан став у самом зачетку разговора.

 

(Телеграф.рс)

Ознаке: верска организација, оснивање, Србија, црква.