Pročitaj mi članakIstraživanja sprovedena na devet reka u zapadnoj i centralnoj Srbiji, uključujući Crni Rzav i Ribnicu, koje protiču kroz Park prirode "Zlatibor"’, pokazala je da su dve male hidroelektrane izgrađene na ovim rekama, sprovele kroz cevi ukupno 9,2 kilometra reka.
Током истраживања уочене су забрињавајуће промене станишта јер је дошло до драстичног смањења количине воде и превелике продукције алги, што је утицало на смањење богатства у рекама. Занимљиво је да поточни рак, чије је присуство забележено у Црном Рзаву и Рибници, и који се сматра угроженом врстом, није уочен током истраживања.
Foto: TO Zlatibor/Promo
„Резултати до којих смо дошли су заиста алармантни. Иако су и раније студије указивале на велику штету коју изградња МХЕ има на реке и њихову биолошку разноврсност. Црни Рзав је пример реке која је под притиском малих хидроелектрана потпуно изгубила разноврсност живог света и визуелни идентитет, чиме јој је измењен природни ток и могућност ублажавања последица климатских промена. Осим тога, нестанак воде дуж скоро десет километара тока доводи у питање и опстанак ширих екосистема”, каже Наташа Миливојевић из WWФ Адрије.
Обе мале хидроелектране финансиране су средствима Европске инвестиционе банке (ЕИБ). Уз ове две већ изграђене, у плану је изградња још једне хидроелектране на Црном Рзаву.
„Европска инвестициона банка мора своје пословање преко финансијских посредника да учини потпуно транспарентним, барем за пројекте који могу да имају значајне негативне утицаје на околину, попут хидроелектрана. Надаље, ако се пројекти планирају у осетљивим подручјима која су под заштитом, или се њихова заштита тек планира, ЕИБ мора да захтева спровођење еколошке и социо-економске процене и мора да буде укључена у праћење спровођења пројекта. На пример, у случају ове две мале хидроелектране, негативан утицај на реке је изузетно велики – жртвовано је око десет километара река, а све да би се изградили објекти укупне производне снаге од свега 2 МW”, објашњава Андреј Ралев из организације Банкwатцх.
Данас су доступна многа истраживања која говоре о еколошкој, социјално-економској и људској штети изградње малих хидроелектрана у Србији. Аналитичари су мишљења да би финансијске институције, попут Европске инвестиционе банке, требало да преиспитају своје пословање, пооштре критеријуме по којима се одобрава финансирање штетних пројеката, као што је изградња малих хидроелектрана и инсистирају на мерама побољшања еколошког статуса река које су уништене њиховим кредитима.
