Pročitaj mi članakDanas 29. avgusta završen je jubilarni 10. međunarodni festival sporstkog filma.
Церемонија затварања почела је доделом посебних признања као и доделе награда најуспешнијијим ауторима.
Посебна признања заслужили су Сити група из Ниша за филм “Број 1 – Драган Пантелић”, Војко Корошец за сјајан пројекат и филм “Школска кошаркашка лига- спорт са хиљадама лица” као и аутор филма “Нови Пазар, град који рађа шампионе” Сабахудин Топалбећиревић.
Међународни стручни жири у саставу Божо Сушец, Анита Панић и Владимир Станковић донео је одлуке о сталним фестивалским награда.
Награду за најбољи филм о високим моралним вредностима у спорту добио је Дејан Николић за филм „Медаље за живот: Од Млаве до Темзе“. Филм говори о Жељку Димитријевићу који после тешке повреде показује снагу и вољу за успехом и постаје олипмпијски победник у параолиписјској дисциплини бацања чуњева.
Награду за најбољи филм о личности у спорту заслужио је Иља Учитељ, редитељ руског филма Стрељцов који говори о јунаку који се супроставио стаљинизму и политичким притисцима система у којем је живео и који је захваљујући својој фубалској генијалности постао руски народни спортски
јунак.
Награда за најбољи дизајн и фотографију додељена је немачком редитељу, српских корена, Бранку Крстићу редитељу филма “Цели живот у игри”. Филм је инспиран узбудљивом животном причом спортског новинара Живомира Жиће Крстића испричана кроз филмску призму његовог унука.
Значајан допринос филму дала је камера Милутина Лабудовића који је мајсторским сниматељским решењима и сјајним кадровима обагатио ову
причу.
Награда за најбољу режију документарног филма припала је Игору Латиновићу, редитељу филма Ваха Портрет једне легенде насталог у копродукцији Босне и Херцеговине и Монака, а говори о узбудљивој
људској причи Вахида Халихоџића једног од најпопуларнијих фудлбалера са простора бивше Југославије.
Најбољи играни филм је француски филм “Фахим мали принц шаха”, који говори о дечаку избеглици из Бангладеша, и самим тим једним од најактуелнијих светских тема избеглиштво и судбина имиграната.
Најбољи дугометражни документарни филм је је оставарење хрватског редитеља Војана Коцеића Рађа. Узбудљива филмска прича о младићу који је силним радом и вером у свој таленат – од Југопластике, преко Италије, НБА лиге, Грчке, Југославије стигао до Куће славних. Јунаку овог филма на отварању фестивала додељена је и награда за животно дело.
Најбољи краткометражни документарни филм је Јокер-Никола Јокић, ауторског дуета Наташе Шевић и Владимира Пајића, о животном путу дечака из малог српског града Сомбора до врха светске кошарке.
Најбољи средњеметражани филм је дело Томислава Жаје из Хрватске Иванова игра. Филм осликава трагичну али и херосјку судбину једног од највећих хрватских и југословенских фудбалера свих времена. Јунак филма је увеличао је завршно вече фестивала својим присуством, када је и
примио је награду за животно дело.
Најбољи филм на јубиларном десетом Међународном фестивалу филма је ‘Игра мог живота”, редитеља Ивице Виденовића и аутора Александра Милетића. Упечатљива филмска прича о једном од најзначајнијих спортских радника и функционера на највишим дужностима у светској федерацији.
Маестрално је приказана судбина човека од младог ентузијазисте , репрезентативца, тренера до лидера светске кошарке које остаје неизбрисиво сведочанство времена.
Фестивал је завршен пројекцијом награђеног филма “Иванова игра”.
Од четврка па до завршне вечери публика је у сали Културног центра могла да види панораму документарних играних филмова, разноврсних форми и дужина, богатих садржаја и уметничких особености, о темама из многих спортова и са стотина великих спортиста и других актера. Фестивал су и ове године увеличали великани спорта са простора бивше Југославије, а на Златибору су се срели Дино Рађа и Разија Мујановић после много година, присутан је био Иван Гудељ, Иван Голац, Дејан Пантелић а члан жирија био је легендарни новинар Божо Сушец. Спортски филм поред велике улоге у афирмацији филмске уметности, негује и вредности спортског начина живота а појављивање оваквих легенди и њихова интеракција са златиборском публиком је сигурно допринела да се то приближи на прави начин.
