Pročitaj mi članak
Најчешће питање које су представницима српским медијима са Космета постављали на Сајму књига јесте: „Зар постоје српски ТВ и радио на Косову?“
На управо завршеном Међународном сајму књига представило се и удружење српских радио станица Космета које чине Радио КиМ, радио Контакт плус, радио Гораждевац, радио Клокот и радио Херц, као и програми независне ТВ мреже које чине ТВ Мир из Лепосавића, ТВ Мост из Звечана, ТВ Херц из Штрпца, ТВ Пулс из Шилова и Њу прес продукција из Чаглавице.
Иако на Космету сигналом досежу до 80 одсто Срба који живе на КиМ, од Лепосавића на северу до Штрпца на југу, за њихове програме у Београду се веома мало зна. Шира јавност најчешће чује када неки до њихових новинара буде нападнут. И ту престаје свако интересовање.
Постоје најмање три проблема када је рече о информисању са Космета – како се информишу Срби на КиМ, како се јавност у остатку Србије и како се светска и европска јавност информишу о догађајима на КиМ и стању људских права Срба.
Програми српских медија на Космету, осим неколико изузетака, углавном се финансирају од међународних донација. А, како кажу, чак и када понуде држави своје снимке бесплатно, нико се не удостоји ни да им одговори на мејл.
– Највише смо подбацили у информисању светске јавности на КиМ. Пре две године је министар спољних послова Вук Јеремић рекао у разговору са страним дипломатама да нема никакав материјал који ће документовано говорити о људским правима Срба на Косову и Метохији.
– А, ми смо уз помоћ Министарства културе и медија пре неколико година снимили филм који се документовано бави тим правима, а када смо тај филм понудили представницима наших институција да га бесплатно узму, преведу и умноже, нису га хтели ни као поклон – рекао је Предраг Радоњић, уредник у КиМ радију и ТВ продукцији Глас југа, на округлом столу који је организовала Канцеларија за Косово и Метохију током трајања Сајма.
– Међународна заједница је у почетку дозволила оснивање великог броја медија и практично свако село и засеок били су у могућности да добију сопствену радио-станицу и продукцију и тиме су формално права у сфери информисања на српском језику испуњена, а заправо све те мале станице биле су без икаквог утицаја и значаја. То се покушало премостити најпре оснивањем радијске Косма мреже, а касније и оснивањем ТВ мреже, да се те постојеће станице увежу и повећа гледаност тих садржаја – објаснио је Радоњић.
Према последњем истраживању Ајрекса на Косову су убедљиво најгледанији први програм РТС-а и ТВ Пинк, које заједно гледа 38 одсто Срба. По гледаности је на трећем месту ТВ Прва са 17 одсто гледаности, док Независна ТВ мрежа има 12 одсто удела на тржишту. Од свих локалних најгледанија је ТВ Мост са шест одсто удела.
– И дан-данас Срби са КиМ се информишу преко српских националних медија, да не кажем београдских медија, и то по тачно утврђеним мерилима каква слика и какви догађаји треба да се добију са Косова и Метохије. Информисање о Косову и Метохији не сме да се заснива само на проблемима и стереотипима који већ 30 година важе у београдским медијима – закључио је Радоњић.
Свим међународним плановима, па и Ахтисаријевим планом било је предвиђено информисање на српском језику. Док су се српски медији надали да ће се коначно добити независни канал, у косовском парламенту се отишло у другу крајност, па је канал на српском отишао под окриље Радио телевизије Косова, односно као РТК2.
– На то је реаговала и Међународна кризна група која се залагала за пуну независност Косова, објашњењем да су „српски делегати у косовском парламенту дозволили влади да уклони Ахтисаријево обећање о „независном телевизијском каналу на српском језику“, замењујући га српским каналом који контролише државни сервис“.
Ненад Миленковић, директор ТВ Плус из Шилова, огорчен је оним шта је Радио телевизија Косова направила од програма на српском језику:
– РТК је имао 12 година шансу да се покаже и да стекне поверење Срба својим програмом. А шта је урадио? Сама поставка РТК на српском вам говори да је то контролисан медиј, а не независан. Ту ће удомити све оне којима су планирали да дају отказ, па ће опет Срби, као што се дешава на телефонским рачунима, уместо –„ић“, бити потписивани са –„љ“.
(Вести)
