Pročitaj mi članakNarodna banka Srbije (NBS) za sada nije potvrdila niti demantovala nezvanično saznanje "Danasa" da je naša centralna banka već otkupila maksimalno dozvoljen iznos "Telekomovih" obveznica. Kako za Nova.rs kaže Miloš Obradović, novinar "Danasa" koji je došao do tog saznanja, postavlja se pitanje zašto Narodna banka informacije deli "na kašičicu", pa tako ne znamo ko je primarni kupac tih obveznica, zašto je NBS tako brzo ponudila da ih otkupi i da li je, po istom receptu, već otkupila i korporativne obveznice drugih preduzeća koja su ih emitovala, poput "Jugoimporta SDPR" i njegovih ćerki firmi - "Borbeni složeni sistemi" i "PMC inženjering"?
Милош Обрадовић за Нова.рс оцењује да емисију и откуп обвезница “Телекома Србија” прати неколико “невероватних” околности и велика нетраспарентност када је реч о потезима Народне банке Србије.
Printscreen/Youtube
Прво смо, како подсећа, за саму емисију обвезница, уместо од “Телекома Србија” сазнали од Народне банке, и то у саопштењу које више приличи компанији која се хвали својим потезом него државној институцији чији је задатак да чува монетарну стабилност.
НБС је, иначе, 25. септембра предвече, пошто је радно време увелико истекло, објавила да је “Телеком Србија” емитовала корпоративне обвезнице. Вредност емисије је 23,5 милијарди динара односно око 200 милиона евра, доспевају за пет година, по каматној стопи која тренутно износи 3,97 одсто (тромесечни Белибор увећан за 2,95 процентних поена).
“У том саопштењу важније је шта нисмо сазнали него шта јесмо – нема, рецимо, податка о томе ко је купио обвезнице “Телекома” нити информације о томе да ли ће се оне наћи на берзи, што би значило да би тржиште добило прилику да ‘суди’ о вредности тих хартија као и квалитету пословања ‘Телекома Србија’”, објашњава Обрадовић.
Затим долазимо до незваничне информације до које је Обрадовић дошао, а то је да је НБС одмах по емисији, откупила те обвезнице за око 100 милиона евра, што значи да је до максимума искористила могућност да учествује у таквој операцији.
“Иако смо се одмах обратили НБС за потврду те информације, они нам још нису одговорили.
Питања Нова.рс за Народну банку Србије
Нова.рс такође је упутила Народној банци Србије молбу да потврди или демантује вест о откупу “Телекомових” обвезница, коју је објавио “Данас”. За случај да потврде вест, упутили смо и питања – из којих разлога је НБС одмах искористили могућност да откупи обвезнице “Телекома Србија”, зашто то није објавила одмах када је саопштила да је “Телеком Србија” успешно емитовао обвезнице и какву поруку НБС шаље тржишту таквим потезом. Одговоре ћемо објавити ако их НБС проследи нашој редакцији.
Без одговора тако остају и друга питања – зашто је Централна банка одмах понудила да откупи ‘Телекомове’ дужничке хартије и зашто су купци одмах пристали да их продају?
Не видим резон иза таквих одлука, пошто камата од готово 4 одсто (3,97) за динарски дуг није превисока али није ни за бацање, носи неки ‘нормалан’ принос. Та нетранспарентност ми је нејасна, а рекао бих и да је непотребна”, оцењује Обрадовић.
“Да ли је НБС откупила још обвезница?”
НБС, иначе, на располагању има “фонд” од 55 милијарди динара, или грубо прерачунато око 500 милиона евра, који може да употреби за откуп корпоративних обвезница које буду издате до 31. децембра ове године.
Обрадовић, међутим, скреће пажњу на то да су, осим “Телекома”, корпоративне обвезнице, између осталих, емитовале и три повезане компаније из наменске индустрије.
“Емисија обвезница ‘Југоимпорт СДПР’ вредна је 130 милиона евра, док је његова ћерка фирма ‘Борбени сложени системи’ емитовали обвезнице вредне 45 милиона евра. Емисија друге ћерке фирме ‘Југоимпорта’, грађевинске компаније ‘ПМЦ-Инжењеринг’ вредна је око 24 милиона евра.
Тако са ‘Телекомових’ 200 милиона евра, долазимо до укупно 400 милиона евра вредних емисија, па се поново поставља питање – да ли је НБС у међувремену откупила и део тих емисија а да јавност о томе није обавестила”, упозорава Обрадовић.
Постоје, иначе, ограничења када је реч о откупу обвезница које може да спроведе НБС.
Наиме, осим што на обвезнице сме да потроши највише 55 милијарди динара, НБС може да откупи највише 70 одсто емисије једног издаваоца. Такође, за обвезнице појединачног издаваоца не сме да потроши више од 11 милијарди динара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 30, 2020
