Pročitaj mi članakTajni telegrami, koji su skrivani više od veka, ugledali su svetlo dana i otkrili što se događalo s telima ljudi koji su izgubili živote u jednoj od najvećih pomorskih nesreća u istoriji.
Они који су их писали били су уверени да та писма никад неће бити приказана јавности, а у њима се открива да је капетан спасилачког брода желео из мора да извуче што је више могуће тела погинулих путника, без обзира на то којом су класом путовали.
Међутим, кад је уочено да је брод Мацкаy-Беннетт мали за 334 пронађена тела, капетан је донео другачију одлуку. На крају је из брода избачено више од 100 тела, која никад више нису пронађена.
Из брода су избацивана тела путника треће класе, како би се направило места за путнике прве и друге класе, који су по мишљењу посаде брода, имали више права на достојанству сахрану.
Укупно су пронађена 334 тела, али њих 116 бачено је у Атлантски океан. Међу њима су била и тела посаде Титаника. Телеграми који откривају позадину проналаска тела обавио је историчар Чарлс Хас из Њу Џерзија, који годинама проучава што се догодило са Титаником у његовим последњим сатима.
„Ова колекција телеграма открива детаљно колико је био компликован процес спасавања пошто је брод потонуо. Јасно показују под коликим су стресом били сви који су били укључени у спасавање. Кад су ови телеграми послати, мислим да је идеја била да ће остати тајни“, рекао је историчар.
Послао их је капетан Фредерик Ларндер, са брода Мацкаy-Беннетт компанији Wхите Стар Лине, која је управљала Титаником. Из телеграма је јасно да је ситуација била једнако тешка за обе стране.
У првим посланим телеграмима писало је: „Апсолутно морате довести сва тела која стану на спасилачки брод“.
Потом је с Мацкаy-Беннетта одговорено: „Детаљно смо пописали сав новац и вредну имовину нађену код тела. Зар не би било боље да се сва тела покопају на мору, осим ако не постоји посебна жеља породице да их задржимо?“.
Након краћег дописивања договорили су се да ће избацити тела жртава из треће класе, како би тела оних богатијих била враћена њиховим породицама. Писма је задржао бивши радник Кунард лајн, компаније која се спојила 1934. године са Вајт стар ленеоном, а потом их је препустио Хасу.
