Pročitaj mi članak
313. Римски цар Константин И Велики објавио Милански едикт којим је легализовано хришћанство у Римском Царству.
1777. Рођен немачки математичар и астроном Карл Фридрих Гаус. Изумео више метода у теорији бројева, алгебри, геометрији. Сматра се једним од највећих математичара свих времена.
1789. Џорџ Вашингтон изабран за првог председника САД. После два председничка мандата, у септембру 1796, упутио народу САД опроштајну поруку и повукао се на своје имање.
1803. САД од Наполеона Бонапарте за 15 милиона долара купиле Лујзијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав САД као 18. чланица.
1804. У борбама у Суринаму Британци први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
1870. Рођен аустријски композитор мађарског порекла Франц Лехар, најзначајнији представник бечке оперете у првој половини XX века.
1883. Умро француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма.
1883. Рођен чешки писац Јарослав Хашек, аутор романа „Доживљаји доброг војника Швејка“.
1893. Рођен Јоаким фон Рибентроп, шеф дипломатије нацистичке Немачке. Међународни суд у Нирнбергу осудио га на смрт због злочина у ИИ светском рату. Смртна казна вешањем извршена 1946.
1895. Свечано отворена Прва интернационална изложба у Венецији. Временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, Венецијански бијенале.
1900. Хаваји постали део САД.
1909. Рођена холандска краљица Јулијана. Краљица постала 1948, 1980. абдицирала у корист старије кћерке Беатрисе.
1915. У Паризу основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустро-Угарске. У време И светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустро-Угарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
1934. Аустрија донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.
1941. Независна Држава Хрватска донела закон о расној припадности. Почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
1945. Адолф Хитлер и његова љубавница Ева Браун извршили самоубиство у подземном бункеру у Берлину. Руске трупе ушле у центар Берлина, освојиле Рајхстаг и друге државне институције. Савезничке трупе освојиле Минхен, француске ушле у Аустрију.
1945. Југословенска војска ослободила, у ИИ светском рату, усташки логор Јасеновац.
1953. У Београду за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.
1973. Председник САД Ричард Никсон прихватио одговорност за прислушкивање страначких противника у афери Вотергејт 1972, што је довело до његове оставке, у августу 1974.
1975. Падом Сајгона, у који су ушле снаге Северног Вијетнама, окончан вијетнамски рат. У рату погинуло око 58.000 Американаца и три милиона Вијетнамаца, од којих два милиона цивила.
1989. Умро је италијански филмски режисер Серђо Леоне, аутор шпагети-вестерна.
1991. У циклону у Бангладешу погинуло најмање 125.000 људи.
1995. Председник САД Бил Клинтон наложио прекид трговине са Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
1999. У ваздушним нападима НАТО-а на Југославију погођене зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије, у ужем центру Београда.
2000. Преминуо бивши премијер Данске Пол Хартлинг. 1978. постао комесар Уједињених нација за избеглице, 1981. добио Нобелову награду за мир.
2002. Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза с храном наступила услед суше и затварања фарми које су држали белци.
2003. САД, Русија, Европска унија и УН званично објавиле мапу за мировне преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.
2005. На југу Ирака међународни истражиоци открили масовну гробницу с 1.500 тела, за која се верује да су већином убијени Курди, који су током осамдесетих, у време режима Садама Хусеина, приморани да напусте домове на северу земље.
