Pročitaj mi članak

Misterije koje nisu rešene – izgubljene grobnice sedam velikih vladara (Foto)

0

mumijared(Танјуг, Telegraf.rs)

Чувени лист „Археологија“ објавио листу од седам гробница највећих владара света за које се и дан данас не зна где су сахрањени.

Публикација Археолошког института Америке, лист “Археологија” саставио је у најновијем броју листу од седам гробница највећих владара света за које се и дан данас не зна где су сахрањени.

Прва на листи је Нефертити, краљица Египта која је владала од 1348. до 1330. пре нове ере.

Када је велика камена гробница са више одаја откривена 1880-их у близини древног египатског града Амарна, локалном становништву одмах је било јасно да се разликује од других, сличних у Амарни. Гробница, означена са Амарна 26, на жалост је похарана али су археолози на основу онога што је сачувано до данас – фигурине, ковчег од алабастера и два гранитна саркофага – закључили да је реч о гробници фараона Ахенатена и његове ћерке Мекетатен.

Ова краљевска гробница имала је и трећу одају, недовршену, и египтолог Марк Габолде сматра да је реч о гробници Ахенатенове сурпуге Нефертити која је, каже он, умрла неколико месеци пре фараона и била сахрањена у Амарни.

Археолог Бери Кемп, који је и директор Амарна пројекта, не слаже се и мисли да Нефертити није сахрањена у Амарни већ можда у Теби или Гуробу а можда чак и у родном граду Ахмиму. “Могуће је да никада нећемо сазнати где”, каже он.

Aleksandar Veliki_1
Гробница Александра Великог (владао 336-323 пре нове ере) и даље је мистерија која, како се чини, никада неће бити решена.

Када је Александар умро у Вавилону 323 пре нове ере, његови мумифицирани остаци су положени у златни саркофаг где су лежали две године пре него што је одлучено да се пренесе у Грчку. На путу ка Грчкој, његов ковчег је отет у близини Дамаска и пренет у Египат – најпре у Мемфис а потом у Александрију, град који је основао и назвао по себи.

Тамо је Александар укопан у најмање две одвојене гробнице на различитим локацијама а најзначајнији антички аутори попут Сраба, Плутарха и Паусаније сматрају да је Александар ипак сахрањен у Соми, локацији названој по старогрчкој речи за “тело”.

Сома је кроз векове више пута пљачкана, златни саркофаг је претопљен и замењен ковчегом од стакла или кристала. Чак је и Клеопатра опљачкала гробницу како би латила Октавијана Августа. Сома је преко главе претурила и бројне ратове, побуне, земљотресе, цунамије да би сада, вековима касније, остала заувек изгубљена за археологе, писце, аматере…

Иако је њена звезда кратко блистала, Будика је огромна фигура у британској историји.

Ова келтска краљица била је вођа велике побуне против Римљана 60. године коју су они крваво угушили и од тада не престаје да интригира многе (укључујући и ауторку Манду Скот која јој је посветила читав серијал).

Верује се да је Будика сахрањена испод платформе 8, 9 или 10 на лондонској метро станици Кингс Крос, иако никакви докази о томе не постоје. Археолог Ричард Хингли, пак, сматра да је краљица погинула у бици (а не да је побегла како неки тврде) и да је “почишћена” са остацима сломљеног оружја и ђубрета због чега се никада неће сазнати где почива.

Алфред, краље Весекса (871-899) био је први краљ свих Енглеза и једини енглески краљ са надимком “Велики”.

Верује се да је сахрањен у Винчестеру да би два века касније нејгово тело било пребачено у опатију Хајд где је, пак, остало све док Хенри осми није распустио манастире због чега је краљева гробница опљачкана а кости пребачене у скромни гроб у опатијској цркви светог Вартоломеја која је изграђена на месту уништене опатије.

Током година, Алфредов гроб је био мета више безуспешних потрага а недавно откриће костију Ричарда трећег само је појачало интересовање за гробно место “краља свих Енглеза”. Археолози су ископали необележени гроб у дворишту цркве али за сада нема коначних доказа да је то почивалиште првог и највећег краља Енглеске.

Tim-britanskih-arheologa-otkrio-kompleks-u-rodnom-mestu-biblijskog-Avrama
Када је умро 1227. године Џингис кан (владао 1206-1227.) прешао је пут од отпадника до владара највећег царства у историји које се простирало од Кине до Каспијског мора.

Његов гроб је, међутим, окружен мистеријом. Кинески и персијски извори наводе да је Џингис кан преминуо у Кини, можда од пада са коња, и да су његови синови његово тело однели у Монголију где је ковчег положен у земљу негде код планинског венца Хенти на североистоку Монголије. Гроб је утабало 10.000 коњаника како би остао сакривен. Бројне експедиције покушале су да пронађу гроб али без успеха. Чак је и Монголска академија наука покренула нову експедицију са циљем проналажења гроба чији се резултати још не знају.

Последњег владара Инка Атахуалпа (владао 1523-1533) убио је Франсиско Пизаро иако је, како се наводи, Атахуалпа понудио откуп у злату и сребру које би испунило једну собу.

Пизаро је владара Инка сахранио по хришћанском обичају али се сматра да су његове присталице откопале тело, мумифицирале га и сахраниле на непознатом месту, можда недавно откривеном Маикуи Мачају.

Краљ Хаваја Камехамеха први владао је од 1795. до 1819. године а према локалној легенди само Јутарња звезда зна где су његове кости.

Већина стручњака се слаже да су његови поручници Хо”олулу и Хоапили однели његове кости у тајну пећину као истински следбеници древне хавајске традиције “каху” која означава одговорност чувања идола или светих ствари. Управо због те традиције, Камехамехин гроб је до дана данашњег тајна.

Неки верују да је сахрањен у краљевској палати Моку”ула на Мауију, други да је у Лао долини на Мауију где су сахрањене многе поглавице Хаваја али никаквих доказа који би поткрепили иједну од ових теза нема.

Вођа Шона, Текумеш владао је својим племеном од 1789. до 1813. године.

Текумеш (Звезда Падалица или Пантер На Небу) окупио је колаицију више индијанских племена која се опирала доласку насељеника у Охају и Индијани. Погинуо је у сукобу са снагама будућег председника САД Вилијама Хенрија Хрисона. Очевици тврде да су га нејгови саборци сахранили у близини бојног поља али никаквих физичких доказа о томе нема.

Археолог Кен Танкерслеј упозорава да Шони бојно поље у близини наводног гропа Текумеша сматрају светлим тлом и да би свако покушавање да се његове кости откопају сматрали светогрђем.