Прочитај ми чланак
На листи америчког магазина Тајм најбогатији човек свих времена је Манса Муса, владар Тимбуктуа, краљевства у Западној Африци, који је владао у 14. веку.
Његово је краљевство у то време било је највећи произвођач злата, које се тада сматрало неприкосновеним мерилом богатства.
Новинари Тајма разговарали су с многим угледним економистима и источирама, како би на основу низа критеријума утврдили ко су били људи који су имали највећу економску моћ и утицај.
Листа најбогатијих људи свих времена представља покушај рангирања историјских личности према њиховом економском утицају, преноси француски Фигаро.
Иза Манса Мусе, на другом месту је римски император Цезар Аугустус, рођен 63.године пре нове ере, чије се богаство пореди са садашњих 4.000 миљарди евра.
Потомак Јулија Цезара није само управљао царством, које је у то доба чинило 25 до 30 одсто укупне светске економске моћи, већ му је и лично припадала око петина тог богатства.
На трећем месту је кинески цар Ченцонг (1048-1085).
У време његове владавине Кина је била најмоћније економско царство света. Извор његовог богатства су техничке иновације и порески систем који су били стотинама година испред свог времена.
На четвртој позицији је Акбар Велики (1542–1605) најутицајнији цар индијске Могул династије која је чинила четвртину тадашњег светског БДП-а.
Јосиф Висарионович Стаљин, диктатор који је контролисао једну од највећих економија света свог времена, С С СР, нашао се на петом месту ове листе. С С СР је 1950, три године пре Стаљинове смрти, имао 9,5 одсто учешћа у светској економији. Тај ниво производње данас би одговарао износу од 7,5 билиона америчких долара.
Иако тај новац није припадао Стаљину лично, нити му је био важан, он је био тај који је контролисао ту “фабрику новца“.
На шестом месту нашао се најбогатији Американац свих времена Ендрју Карнеги (1835-1919).
Овај шкотски имигрант продао је компанију Ју-Ес Стил фирми „Ј.П. Морган“ за 480 милиона долара, што је износ који би данас одговарао уделу од 2,1 одсто у америчком БДП-у, односно био би еквивалент суми од садашњих 372 милијарде долара.
На седмом месту је Американац Џон Д. Рокфелер (1839- 1937), који се обогатио у нафтном бизнису у време када то није био уносан посао. До 1880. његова компанија Стандард Оил је контролисала 90 одсто производње нафте САД-а.
Његово богатство је процењено на 1,5 милијарди долара, што је тада било два одсто америчког БДП-а, а данас би то био износ од 341 милијарди долара.
На осмом месту је Енглез Алан Руфус (1040–1093), сестрић Вилијама Освајача са којим је учествовао у освајању Нормандије.
Када је умро, Руфус је имао 11 хиљада фунти, а прерачунато у данашњу валуту био би „тежак“ 194 милијарде долара.
На деветом месту је оснивач Мајкрософра Бил Гејтс чије се богатство процењује на 78,9 милијарди долара.
Гејтс је једини живи човек с ове листе.
На десетом месту је највећи војсковађа свих времена, монголски владар Џингис-кан (1162–1227).
Његово богатство у највећем делу се састојало од земље а контролисао је простор од Кине до Европе.
Извор: Б92
