Јутарњи лист:Древна ДНК Срба и Хрвата, научници доказали, имају највише истих генa

21:47 07.12.2023.

Међу народима на Балкану Хрвати и Срби имају највећи словенски генетски отисак, показала је, између осталих, студија "Генетичка историја Балкана од римске границе до сеобе Словена", која је управо објављена у угледном часопису "Сел".

Шпанији, Универзитет Западног Онтарија и Универзитет Харвард, било је укључено више од 70 научника, од чега више од 30 из Хрватске. Археолози, антрополози, генетичари и историчари реконструирали су и анализирали комплетне геномске податке 146 древних људи ископаних првенствено с подручја Хрватске и Србије.

Тако су реконструирали генетску историју Балканског полуострва током првог миленијума нове ере. У студији је с подручја Хрватске укупно искоришћено 58 узорака с више античких и средњовековних налазишта, а њихово прикупљање за потребе анализе древног ДНК координисали су научници с Института за антропологију у Загребу (ИНАНТРО) који већ низ година имају врло успешну сарадњу с професором Дејвидом Рајхом са Универзитета Харвард.

Биолошки докази

– Студија се фокусирала на период римског освајања и владавине над овим просторима, отприлике од 1. до 400. године, те раздобље сеобе народа и раног средњег века, од око 400. до 900. године, па је велика већина узорака управо из тих периода. Ти узорци потичу из урбаних центара из римског доба као што су Задар, Виминациј, односно Костолац у Србији, Сисак, Осијек и Ниш, али и мањих руралних заједница које су превладавале током раног средњег века, нпр. Бојна, Нуштар, Јагодњак, и др. Но, неколико узорака је и „млађе“, а хронолошки најмлађе особе потичу из Лепенског вира у Србији из 15./16. века и из Косиња у Лици из 17./18. века – рекао нам је један од коаутора студије, др. Марио Новак из Института за антропологију.

Након што је Рим освојио Балкан, ово гранично подручје претворено је у раскрсницу која ће на крају изнедрити 26 римских царева, укључујући Константина Великог, који је престоницу Царства преместио на источни Балкан када је основао град Константинопољ. Тимска анализа древног ДНК показује да је током периода римске владавине на овим просторима постојао велики демографски допринос људи анадолског порекла који су оставили дугорочни генетски траг на Балкану. Римско Царство трајно је изгубило контролу над Балканом у 6. веку, а студија открива накнадни масовни долазак на овај простор појединаца генетски сличних модерним популацијама словенског говорног подручја источне Еуропе. Њихов генетски отисак чини 30-60 посто порекла данашњих балканских народа, што представља једну од највећих трајних демографских промена било где у Европи у раном средњем веку.

– Ово је заправо једна врста пилот-студије јер ће у скорије време под вођством Универзитета Харвард бити објављене много веће студије које се баве овом тематиком, тј. генетичком историјом модерних становника југоисточне Европе и Словена уопште. Овим истраживањем добили смо непобитне биолошке доказе о масовном насељавању појединаца и заједница који говоре словенским језицима током раног средњег века на подручје Балкана, све до Грчке и Егејских острва, те да се већина генетског наслеђа модерних становника ових подручја може везати управо уз те сеобе. Словенска генетика, према тренутном стању истражености, чини 50-60 посто генетског наслеђа Хрвата и Срба, а што се иде јужније, та бројка опада. Но, битно је нагласити да је у наше генетско наслеђе уграђен и добар део генетског материјала прастановника ових подручја, од популација бронзаног и гвозденог доба до римских насељеника из различитих подручја Римског Царства – појаснио је Новак.

Мобилност људи

Студија у „Селу“ наглашава космополитизам подручја римске војне границе и дугорочне последице миграција које су пратиле слом римске контроле на том подручју. Древни ДНК открива да су, упркос границама модерних националних држава, становништво на Балкану обликовали заједнички демографски процеси.

– У овом истраживању потврђено је неколико особа које су током римске владавине дошле из далеких крајева, тј. Африке, те живели и умрли овде. Једна од таквих особа је одрасли мушкарац из Виминација који потиче из субсахарске Африке, веројатно из Судана, изван граница Римског Царства. Он је умро у 2. веку након Криста и покопан је с уљаницом која представља иконографију орла повезаног с Јупитером – једним од најважнијих римских богова. Друга особа афричког порекла евидентирана је у Задру – римској колонији Иадер. Реч је о млађем мушкарцу из 2. или 3. века који потиче из северне Африке, вероватно једне од римских покрајина као што су Египат, Киренаика или Триполитанија. Ово није једини пример у Задру, што говори о мобилности ондашњих људи и ефикасности римског система, те важности Задра као трговачке луке у којој су обитавали појединци из целог Царства – нагласио је Новак.