Pročitaj mi članakOsim žitelja sokobanjske opštine, srpskoj javnosti je uglavnom nepoznato da na planini Ozren, na nadmorskoj visini od 850 metara, vekovima stoji manastir Jermenčić. Zna se da je podignut još 1392. godine i da je posvećen arhanđelima Gavrilu i Mihailu.
Најпопуларније предање о пореклу овог манастира каже да када су војници из Јерменије, који су као вазална војска послати у Бој на Косову у саставу турских јединица, угледали на барјацима српске војске православни крст, симбол своје вере, одбили су да се боре.
Напустили су битку и прешли су на страну Срба. Та јединица се после боја на Косову настанила на планини Озрен, и крај Сокобање подигла себи манастир. Према другом, сличном предању, реч је о калуђерима Јерменима, који су бежећи од Турака стигли до Озрена и ту подигли овај храм.
Јермени су у великом броју у Србију заиста стизали касније, бежећи од турског погрома а данас их је највише у Врњачкој Бањи, у Београду и Ваљеву. По једном попису из 1709. године београдски Јермени су још тада били богата и добростојећа заједница, а у прилог томе да су они оснивачи Јерменчића говори и то да је овај манастир, иако ван главних саобраћајница, дуго био веома имућан, чак и после првих турских освајања.
Причало се да је у њему живело преко четири стотине монаха! Међутим, Османлије су 1796. године удариле на Јерменчић, опљачкале га и спалиле, а калуђери су побегли на Фрушку гору. Постоји и треће предање. Оно тврди да је Јерменчић задужбина деспота Стефана Лазаревића коју су подигли грчки монаси синаити.
Црквиште манастира открио је извесни Наста Костић из Сокобање, половином 19. века. Тада је подигнута једнобродна црква од камена, која је од 1992. године неколико пута обнављана.
Од манастирских реликвија из средњег века сачуван је само бронзани ромбоидни печат који на једној страни има лик арханђела Гаврила, а на другој мотив са источњачком шаром. Последњих година црква се отвара само на дан славе 26. јула, и на сабору се тада окупља велики број верника и излетника.
Хајдук Вељкови извори
Код манастира Јерменчић налази се чак осам извора. Два извора је каптирао сам хајдук Вељко Петровић, устанички старешина који је 1808. први пут ослободио Сокобању од Турака. Остале су приче и сећања, преношени с колена на колено, о чудотворном својству појединих извора и ливадама засађеним дивљим шафраном, чије је семе донето из јерменских планина. За неке изворе се и данас тврди да могу да побољшају вид.
Изворска вода је толико хладна да људска шака у њој може издржати тек неколико секунди. Јерменчић и околно излетиште, где се налази и болница за плућне болести, права је оаза чистог планинског ваздуха.
