Прочитај ми чланак
Миладин Зарић је био учитељ из Београда, најпознатији по томе што је током операције ослобађања Београда у Другом светском рату, у зору 20. октобра 1944, пресекавши жице детонатора спасао од рушења минирани Стари савски мост у Београду.
Зарић није био припадник војске, него обичан грађанин који је живео у близини моста. Приметивши припреме Немаца за рушење, решио је да искористи своје деминерско знање стечено у Балканским ратовима и Првом светском рату. За своје заслуге, Зарић је добио већи број југословенских и страних одликовања и других признања.
НАПУСТИО БОГОСЛОВИЈУ ЗБОГ СУКОБА С НИКОЛАЈЕМ ВЕЛИМИРОВИЋЕМ!
Зарић је уписао Богословски факултет у Призрену, али због неслагања с Николајем Велимировићем напушта свештенички позив и постаје учитељ. Учествовао је као резервни официр у Балканским ратовима, када је деминирао мост на реци Шемници код Битоља, као и у Првом светском рату, током кога је преживео повлачење преко Албаније.
За заслуге у тим ратовима добио је златни и сребрни Орден за храброст „Милош Обилић”, Крст краља Петра првог и Албанску споменицу. Након рата, био је учитељ у Ковиљу и Ужицу, касније и управник основне школе у родном Косјерићу. Затим је премештен у Жарково, тада село поред Београда, а потом у основну школу „Јанко Веселиновић” на Дорћолу, где је радио и у току Другог светског рата.
По сведочењима његових ученика, Зарић је био моралан и племенит човек, али и посвећен учитељ који се трудио да својим ученицима и у време рата пренесе што више знања и у њих усади позитивне животне вредности, без обзира на ратно време и тешкоће с којима су се сви суочавали.
СПАСАВАЊЕ МОСТА
Током рата, Зарић је живео у стану у Карађорђевој улици број 69. Када су се октобра 1944. захуктале борбе за ослобођење Београда, тада педесетпетогодишњи Зарић је с прозора свог стана приметио је да немачки војници минирају Стари савски мост.
Тај мост је представљао практично једину везу централне Србије са Сремом (изузев моста у Шапцу, који је био у веома лошем стању) и, ако би га срушили, Немци би добили драгоцено време за повлачење. Зато је Зарић, кад је након неколико дана борби у близину дошла совјетска војска, а главнина немачких трупа се повукла, 20. октобра ујутро изашао из склоништа и пронашао групу војника Црвене армије.
С њима се упутио ка мосту. Међутим, пошто је само он знао положај детонатора и жица, попео се на мост, узео ашов који је лежао крај једног мртвог немачког војника и њиме прекинуо детонаторску жицу која је већ била запаљена.
Немци, који су се утврдили с друге стране Саве на Старом сајмишту, схвативши да минирање моста није успело, покушали су затим поново да га униште, гађајући га из даљине, али су јединице совјетске армије успеле да пређу мост и заштите га. На тај начин, спречено је рушење Старог савског моста, који је, уз мост Лудендорф на Рајни, остао једини велики мост у Европи који Немци у повлачењу нису успели да сруше.
Мост Лудендорф се, међутим, због тешких оштећења, срушио десетак дана након што га је савезничка војска заузела. Самим тим, Стари савски мост је једини велики европски мост који је избегао рушење приликом немачког повлачења, а да о томе на њему не постоји ни спомен-плоча. Поређења ради, остаци моста Лудендорф претворени су у музеј.
Већ 18. децембра 1944. Зарић је одликован Орденом за храброст, а затим и бугарским одликовањем, као и совјетским Орденом Лењина. По завршетку рата, постављен је за председника Трећег рејона града Београда, али се противио национализацији и у знак протеста напустио је функцију. Проживео је још тридесет година у Београду, у близини моста који је спасао. Преминуо је 1976. године, у осамдесет седмој години живота.
Две године након Зарићеве смрти, 1978, његов подвиг је једини пут екранизован, додуше индиректно. У претпоследњој епизоди ТВ серије Повратак отписаних, по имену „Мост”, лик заснован на Зарићу, Захарије С. Јовановић (кога глуми Никола Милић) спасава Стари савски мост пресецањем жица детонатора, претекавши тако главне јунаке серије који имају исту намеру.
(Телеграф)
