Pročitaj mi članak

ZA ZATVOR: Baze podataka državnih organa predate SNS-u, zovu građane non-stop

0

Pozivi aktivista Srpske napredne stranke nisu neuobičajena pojava, ali su sve intenzivniji kako se izbori bliže tako da se veliki broj građana žali na uznemiravanje i sa pravom postavlja pitanje – otkud naprednjacima moj broj.

Не ради се само о фиксним телефонима, већ углавном о мобилним чији подаци би требало да буду строго заштићени од стране оператора са којима корисници имају уговор. Такође, на „списку“ оних на чије гласове СНС рачуна су и пензионери, којима поред питања да ли ћете гласати за СНС и како сте задовољни начином са којим се власт борила против короне, стижу и пакети на кућне адресе. Ажуриран списак пензионера има ПИО фонд, који је и раније био под „будним оком“ првог повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуба Шабића.

Он је пред сваке изборе упозоравао на бројна кршења закона у вези са злоупотребом лични података, али тужилаштво никада није реаговало. У разговору за Данас Шабић напомиње да су позиви владајуће странке хроничан проблем који одговорни у власти свесно игноришу.

– Питање о томе одакле СНС-у или било којој политичкој странци нечији број може да има мноштво одговора. Може на пример бити реч о јавно доступном именику, или о томе да је грађанин сам дао број приступајући неком лојалити клубу а неопрезно потписујући „ситна слова“ која корисника овлашћују на даљу дистрибуцију података или да је број учинио опште доступним тако што га је сам истакао на профилу на некој друштвеној мрежи – набраја Шабић неке од „легалних“ начина долазака до нечијег броја.

Ипак, додаје, грађанин има право да тражи од тих који га позивају одговор – одакле и по ком основу имају те податке.

– Имају разуме се и право да од свог оператора траже информације о томе да ли је он уступио те податке. И наравно ако су незадовољни одговорима могу се обратити поверенику или суду. Било би јако лоше и наравно кршење закона да оператори мимо воље корисника и без ваљаног основа дају личне податке странкама али се на жалост не може искључити. То не мора бити политика оператора то може бити и потез неког појединца, вољан или под притиском. Уосталом, већ смо били сведоци више него основаних сумњи да су комплетне, огромне базе података државних органа (Фонд ПИО) предаване на располагање владајућој странци. И поред тога што је то кривично дело, изостала је реакција тужилаштва – наглашава Шабић.

Према његовим речима, чак и под претпоставком да онај ко позива наведе неки од поменутих, допуштених основа за прибављање броја телефона, то не значи да има право да малтретира грађане.

– Ми смо раније у вези такозваног „насртљивог маркетинга“ у неке законе уносили забране и казне поводом нежељеног нуђења роба и услуга у електронској комуникацији. Док сам био повереник заговарао сам да се слично решење предвиди за насртљиве политичке странке али за то никад није било расположења – истиче Шабић.

Наш саговорник упозорава да, осим нервирања грађана, такви позиви, уз експлицитна питања за кога ће се гласати, могу изазвати и озбиљнија узнемирења и страх.

– Вреди подсетити на две ствари. По нашем Уставу гласање је тајно, па није случајно у Кривичном законику предвиђено кривично дело повреде тајности гласања. Питати грађане на овакав начин за кога ће гласати је скоро на граници тог кривичног дела а свакако преко границе доброг укуса. А додаћу да је по Закону о заштити података политичко опредељење или мишљење сврстано у тзв. посебне, нарочито осетљиве податке чија обрада је, сем под посебним условима, забрањена – наглашава Шабић. Он закључује да је све што се дешава у трци за глас још једна потврда потпуне доминације политике над правом „што је посебно видљиво у области, од државе хронично неодговорно потцењиване и запуштене, каква је заштита података о личности“.

Мариновић без коментара

Актуелни повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић јуче није одговорио на питање Данаса да ли ће покренути истрагу у вези са злоупотребом личних података, односно бројева телефона грађана у предизборне сврхе. На сајту повереника последња објава датира од 2. јуна у којој је Мариновић амбасадору Италије у Србији честитао Дан републике.