Прочитај ми чланак
Прошло је двадесет година од формирања Међународног суда за бившу Југославију ( МКСЈ, хашки трибунал). Нелегалног формирања!
И ово није само политички већ, пре свега, правни став. Савет безбедности Уједињених нација није имао надлежност за усвајање Резолуције 827 на основу које је основан овај такозвани суд. Ова надлежност припада искључиво Генералној скупштини УН.
Основан са наводним циљем да допринесе помирењу на простору бивше Југославије претворио се у антисрпски суд и инструмент у рукама оних који су одговорни за крвави распад бивше Југославије. Ни ово није само политички став већ став који потврђује статистика МКСЈ.
За две деценије постојања хашки трибунал је подигао оптужнице против 161 лица. Оптужено је 110 Срба, 34 Хрвата, 9 муслимана, 7 шиптара и 2 македонца. Изречене казне, првостепене или правоснажне, потврђују став да је МКСЈ антисрпски суд. Србима је пресуђено укупно 1030 година затвора, Хрватима 166, муслиманима 43,5, шиптарима 19 и македонцима 12 година. Најстрожија казна, доживотна робија, изречена је четворици оптужених. И гле чуда, сва шетворица су Срби.
Данас је хашки трибунал скоро етнички чист. Тамо су углавном Срби.
Трибунал би требало да престане са радом 2014. године, тако ће званично и бити. Али, судије, тужиоци, секретар, адвокати…остају на истом месту, са истим задатком и истим енормним зарадама које се мере десетинама хиљада евра месечно.
Од краја идуће године МКСЈ замениће нови МКСЈ, заправо исти , али са дугим називом. Званично је уместо МКСЈ формиран резидуални механизам са званичним називом Механизам за међународне кривичне судове. Председник „механизма“ је председник МКСЈ Теодор Мерон, а и Серж Брамерц је задржао садашњу функцију. Дакле, и после трибунала, трибунал, до последњег Србина у Хагу.
Интересантно је да представници власти у Србији никада нису имали примедби на рад хашког трибунала, напротив, уредно су „сарађивали“ са МКСЈ, а сарадња је подразумевала испоручивање Срба том такозваном суду. Наравно, и отварање свих архива представницим тужилаштва хашког трибунала што је у ствари неформално укидање државне и војне тајне. За овакву ревносну „сарадњу“ Србији је обећана Европска унија, обећавају је и даље, али још мора да се „сарађује“…
Свих ових година били су неми и разни аналитичари, невладине организације (тзв. борци за људска права), разна удржења адвоката, правници… част изузецима. И заиста мали је број оних који се нису плашили да јавно проговоре о хашком трибуналу и његовој инструментализацији од стране САД и великих европских сила. Ти храбри људи, патриоте, људи којима је стало до правде и истине заслужују свако поштовање и имају га.
Хашки трибунал је морао сувише отворено да „брља“ да би то приметио неко од званичних органа. Први пут је то урадио Саша Јанковић, заштитник грађана, у свом Годишњем извештају који је поднео Народној скупштини Републике Србије. Ово га не амнестира од одговорности зашто и раније није реаговао, али зарад коректности вредно је помена. У овом извештају Јанковић је написао:
“Урушавање кредибилитета хашког трибунала, као међународне институције основане да би прогоном злочинаца осигурала правду за жртве последњих ратова без обзира на њихову националну припадност, ослабило је међународне темеље гаранција људских права. Поред ослобађајућих пресуда најодговорнијима за патње српског цивилног становништва током ратова из деведесетих, којима је правда одвојена од права, чињеница да Војиславу Шешељу, држављанину Републике Србије, ни после 10 година проведених у притвору није изречена пресуда, неспојива је са стандардима суђења у разумном року и правичним суђењем, и захтева енергичнији став надлежних државних органа.“
Да, др Војислав Шешељ, не десет, већ једанаест година чека хашку пресуду и без обзира каква ће она бити успео је да у потпуности разобличи хашки трибунал и жигоше његову прљаву улогу у савременом праву.
