Pročitaj mi članak
Врућине изазвале велику штету ратарима у Срему
Само за првих шест јулских дана сремски ватрогасци угасили су чак 49 пожара у којима је било и тешко повређених, док је штета милионска. Људском непажњом у Срему горе њиве под пшеницом, сува трава и пашњаци, а ватрогасци упозоравају да се повећан број пожара након жетве и паљења стрњике тек очекује.
Према званичним подацима Одељења за ванредне ситуације у Сремској Митровици, у Срему је само за првих неколико дана овог месеца букнуло 49 пожара. У јуну је било 79 пожара, а од почетка године чак 574 у којима је причињена материјална штета од 13,37 милиона динара.
– Гасили смо четири пожара у којима су гореле неовршене њиве под пшеницом у којима је укупно изгорело 16,6 хектара. Прошлог месеца смо заједно са Добровољним ватрогасним друштвом из Ердевика гасили њиву од 26 хектара код Босута, при чему смо успели да спасимо 10 хектара – каже Живослав Ивковић, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона Сремска Митровица.
У интервенцији у Бешкој, причају ватрогасци, пре неколико дана у пожару је тешко повеђен власник њиве при покушају да запали суву траву, али услед промене струјања ветра нашао се усред ватре и у пожару задобио тешке опекотине.
На његово запомагање дотрчао је син који је такође страдао, али са лакшим повредама.
– Нажалост, пожари нас на јесен тек очекују, када након бербе кукуруза у септембру и октобру крене паљење стрњике по њивама. Срем је изузетно пожарно подручје, а поготово су ризични ободни делови Фрушке горе, са виноградима и шумама четинара, које најпре страдају приликом паљења пашњака о чему чобани очигледно не размишљају – упозорава Ивковић.
Последњих десетак дана у суботичком атару, уз сомборску пругу до Бајмока, на Бикову и Љутову, због варница које праве возови и шинобуси и због великих врућина изгорело је око 20 хектара пшенице, 100 хектара сламе и страдао је и кукуруз и сунцокрет. Штету од око два милиона динара претрпело је најмање петоро ратара.
– Композиција воза из правца Бајмока према Суботици, прошле недеље, није имала разбијач варница и запалила је суву траву поред пруге. Ватра је затим захватила и њиве. Било је пожара и на местима где је само слама, где је комбајнирање већ завршено. На појединим њивама је било радника у време пожара, али пошто је све суво, ужарено и брзо гори они нису могли да зауставе ватру – каже шеф Службе за пољопривреду Мирко Острогонац.
Бранко Вујић из Мале Босне због пожара на више од девет хектара оштећен је за 1,193 милиона динара.
– Ионако имамо проблема због врућина ни најмање нам нису требале додатне бриге. Ратари на тракторима и комбајнима морају имати варничарке које разбијају честице жари и то би могло да се постави и на возове – закључује Вујић.
Како би било корисно и лепо када би и политичка „елита” Србије свој хлеб зарађивала у зноју и муци; тада би и разне „стихије” по српским земљама мање палиле и жариле, односећи у трен све оно што се стварало и стицало месецима.
Неуспелом приватизацијом заробили 600 хектара најплодније земље!
На око 600 хектара пашњака, некадашњем аеродрому из времена немачке окупације, требало је да се изграде стазе за брзу вожњу и међународна такмичења, хотели, бензинска пумпа и још много тога где је требало да нађе посао око 1.700 радника.
Прошло је пет година, а од тога ништа. „Интерспид је одлуком суда отишао у стечај, али штетним уговором 600 хектара овог пашњака се и даље води у власништву ове компаније. Већ две године правници воде спор да се та земља врати општини која има амбициозне планове да се овде изгради индустријска зона и створе услови за бржи развој. На седници општинског паламента подељена је информација о овом интригантном случају.
Посланик у Скупштини Војводине Недељко Коњокрад је тим поводом рекао да „Интерспид“ већ две године није дао ни динара закупа за ово земљиште и поред обећања да ће ту ускоро почети радови. Рекао је и да је непобитно утврђено да је држава власник овог земљишта и да ће се судски поступак ускоро завршити у корист општине. О томе је говорио и Аурел Мургу, који је рекао да је пре тог закупа ово земљиште користила Месна заједница из Алибунар и да је она и сада највише оштећена јер је ту могло много тога да се изгради мимо тог пројекта који се показао само штетан по ову општину.
Овом приликом говорило се и о чувеној афери у вези са примањем мита за издавање државне земље у закуп. Коњокрад је рекао да инспектори Министарства за пољопривреду раде на идентификацији парцела у власништву државе које су неки бесправно обрађивали дуги низ година.
Овакво стање настало је у годинама када је разграничавано власништво земљишта на оно у државној и оно у друштвеној својини. Ту је и дошло до различитих података, тако Катастар има једну, а органи општине другу евиденцију. У току је договор са Катастром да се заједницички утврде сви недостаци који су омогућили да појединци незаконито обрађују позамашне површине пољопривредног земљишта и стичу велику новчану добит.
Интерфест: Попијено висе од 30 хиљада бутељки вина
Током Међународног фестивала вина ԴИнтерфест 2012.“ у Новом Саду, попијено је висе од 30.000 бутељки разних сорти вина и забележена посета од око 20.000 љубитеља капљице, без иједног инцидента, саопштили су данас организатори.
Представило се укупно 120 подрума вина, а по први пут на фестивалу у понуди су била и вина „Новог света“ из Аустралије, Јужне Африке и Латинске Америке. Наступили су вински подруми из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Шпаније, Италије, Португала и Албаније.
Међународни фестивал вина „Интерфест“, девети по реду, који је синоћ завршен у Новом Саду, обележли су пре свих излагачи из земаља бивше Југославије промовишући најбоље врсте вина из региона.
„Презадовољна сам како је протекао овај фестивал вина, а највећи комплимент је чињеница да је централни новосадски трг, по овој врућини по којој се из станова не излази без преке потребе, све три ноћи трајања фестивала био препун“, изјавила је Тањугу директорка „Интерфеста“ Наташа Будисављевић.
Производи Викторија групе у бечком Империјал хотелу
Производи новосадске Викторија групе користе се у чувеним бечким угоститељским објектима – Империал хотелу и ресторану „Стеиререцк“.
Новинари из Србије су током дводневне посете Бечу имали прилику да присуствују ручној изради „империал“ торте, чији рецепт датира из 1873. године, а један од њених састојака је лецитин бечејског „Сојапротеина“ из састава Викторија групе.
Према речима генералног директора Имепријал хотела Клауса Кристандла, „Сојапротеин“ је изабран за добављача сојиног лецитина јер у производњи користи искљувчиво генетски немодификовану соју, али и због континуираног квалитета.
Он је истакао да Империјал хотел, где одседају шефови држава, дипломате и јавне личности, набавља само производе најбољег квалитета.
„Империал“ торте се ручно праве у хотелској кухињи, а охладјено парче може стајати на полици осам недеља.
Тамна страна Дунава
Проблем новосадске канализације мора се решити изградњом централног пречистача, али таква инвестиција кошта сто милиона евра.
Сваког секунда у Дунав код Новог Сада излије сеоко 1.500 литара непрерађене канализације! Од пет главних канализационих отвора два се налазе у ширем центру града, код Споменика жртвама рације и код Железничког моста, па се станари околних зграда злопате са непријатним мирисима. Проблем би се могао решити изградњом централног и неколико мањих пречистача, али таква инвестиција кошта око сто милиона евра.
У летњим месецима, када због ниског водостаја цеви остану изнад нивоа Дунава, изливање канализације видљиво је чак и голим оком. Тада је и смрад највећи, а са овом ружном сликом суочавају се не само Новосађани, него и бројни домаћи и инострани туристи који бродовима долазе у овај град.
Стручњаци кажу да је новосадска канализација пројектована за неко прошло време, када су потребе овог града биле далеко мање.
Проф. др Милан Матавуљ, са Природно-математичког факултета,упозорава да Дунав више није толико моћан да „скува” сав отпад , што због све мање количине воде, што због чињенице да су градови уз реку свенасељенији, те да је неопходно што пре размислити о будућности.
–Уколико сви надлежни то не схвате озбиљно, нећемо дуго чекати дан кад ће се Панонијом ваљати таласи отворене канализације. Зато је више него неопходно уградити пречистаче. Знам да је новац тешко обезбедити, али за решавање оваквих проблема он никако не би смео да буде изговор– категоричан је професор Матавуљ.
Према његовим речима, поред фекалија из канализације, велики проблем представља и отпад најразличитијих врста, од индустријског до болничког. Нису безбедне чак ни атмосферске воде које такође стижу у реку, јер се у њима налазе и сви отрови којима се третирају усеви.
У ЈКП „Водовод и канализација”не крију да се у Новом Саду канализација пречишћава само механички:крупан отпад се задржава на решеткама, а све остало иде у Дунав. Међутим, приликом ниског водостаја и такво пречишћавање је отежано. Свесни су озбиљностипроблема и потребе за пречистачем, али предузеће није у могућности да обезбеди неопходна средства.
Централни пречистач отпадних вода истакнут је као капитални пројекат градских власти још од 2009. године. Новосадски градоначелник Игор Павличић више пута је најављивао почетак реализације ове инвестиције, која ће, судећи по првим изјавама, бити једна од најважнијих у његовом новом мандату. Како сазнајемо, идејни пројекат је већ урађен, а у фази израде је и план детаљне регулације за ово подручје.
У Градској кући кажу да су за финансирање пројекта могући различити модели. У „игри” су делом средства града, ЈКП „Водовода и канализације”, међународних и претприступних фондове, као и кредити међународних развојних банака. Не искључује се ни могућност јавно-приватног партнерства.
Ипак, када ће конкретни радови почети, за сада нико не жели да лицитира. Новосађанима за утеху остаје чињеница да је прихватањем Дунавске стратегије њихов град преузео и обавезу изградње пречистача отпадних вода. На то, такође, тера и законска регулатива Европске уније, која прописује да се биолошко оптерећење воде мора смањити до прописаних вредности.
Када се све сабере остаје да Нови Сад, наш „најевропскији” град још годинама, у летњим месецима, мирише као балканска касаба. Да добије функционалну канализацију, какву имају средњоевропски градови, мораће да причека још годинама, све док се разна г…. у градској власти не договоре како ће да опљачкају град, одноно како ће да реализују „посао века”, те се преко наших с…. обогате – ни први ни последњи пут у земљи Србији!
(разни медији и Д.П.З.)
