Pročitaj mi članakUvođenje velike mature umesto prijemnog ispita na fakultete nije ni hitno ni obavezno već je preporuka pojedinih eksperata iz Evropske unije.
Погрешно протумачена вест узбуркала је академску јавност али и отворила питање да ли је знање стечено у школи боље проверити на крају средње или пре почетка студирања.
Министарство просвете ради на увођењу новина, великих али постепених. Међу њима је велика матура.
Пријемни испит у нацрту новог Закона о високом образовању више не постоји ни као термин а камоли као пракса. Новина је велика матура која би требало би да осигура једнаку стартну позицију за све средњошколце који желе на факултет, пилот пројекат планиран је за 2019, а примена 2021.
“Ми смо и у Закон о високом образовању, у нацрт закона, уградили елементе и предвидели да се упис ради на бази успеха у средњој школи, на бази успеха оствареног на матури и наравно на неким додатним проверама знања односно испитима које факултети могу увести. Нема говора ни о каквом хитном увођењу било чега, поготово не онога што је круцијално важно за везу средњег образовања и високог, улаза у високо образовање”, навела је Весна Мандић, помоћница министра за развој и високо образовање.
У обзир се узимају и европска искуства.
“Експертска мишљења и препоруке су развијени како би надлежнима у Србији дали смернице у будућем раду и законодавном процесу. Они су општег карактера и нису обавезујући нити представљени као захтев. У блиској сарадњи са надлежним партнерима и институцијама у Србији, Савет Европе ће наставити да подржава реформске процесе у складу са специфичним потребама и стратешким циљевима сектора високог образовања у Србији као и европским стандардима”, саопштио је Савет Европе.
Уколико буде уведена, прва генерација која ће полагати велику матуру, требало би да буде она која овог септембра креће у први средње.
“Сама идеја велике матуре јесте да се ученици изједначе по реално стеченом знању али је питање колико је реално изједначити некога ко је из средње стручне школе, хоће да се упише на неке од факултета који је близак том његовом средњем образовању и некога ко је дошао из опште гимназије”, рекао је Милан Савић, председник студентске конфренције Универзитета Србије.
Нема испита који може да процени какав ће неко бити студент али пријемни јесте значајан за процену способности и знања – сматра ректор Београдског универзитета.
“Неки универзитети односно факултети у многим земљама и даље имају пријемне испите, посебно они елитни факултети, рецимо на Оксфорду и Кембриџу пријемни испит је кључан али ту постоји нешто друго, интервју, где се види мотивација студента. у Америци је то рецимо један од кључних услова”, рекао је ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.
Нови закон о високом образовању предвиђа да факултети сами дефинишу услове рангирања. А за што боље место не боре се само ђаци већ и универзитети. Шангајска листа објавила је листу рангирања у зависности од успеха унверзитета у 52 различите области.
“Универзитет у Београду је рангиран у 17 области а најбоље је рангиран у области науке о храни где је на 35. месту. Кад узмете у обзир да постоји преко 20.000 универзитета у свету то је свакако изузетно значајно”, додао је Бумбаширевић.
Нова шангајска листа светских универзитета биће објављена 15.08.
