Pročitaj mi članakU procesu tzv. Makinoj grupi za ubistvo generala Boška Buhe u istrazi je učestvovalo 10.000 policajaca, tužilaštvo je i pored nedostatka dokaza podiglo optužnicu i doživelo potpuni fijasko…A Sreten Jocić tražiće 66 miliona evra posle oslobađajuće presude za ubistvo.
Фото: Немања Јовановић – Главна судница у специјалном суду, судјење убицама зорана дјиндјица 23. април 2004.
У процесу тзв. Макиној групи за убиство генерала Бошка Бухе у истрази је учествовало 10.000 полицајаца, тужилаштво је и поред недостатка доказа подигло оптужницу и доживело потпуни фијаско…А Сретен Јоцић тражиће 66 милиона евра после ослобађајуће пресуде за убиство.
У време владавине Бориса Тадића грађани Србије, у карикатури, морали су сваког дана да куком и мотиком бране своја радна места. О разумној потрошњи државних пара није било говора. Данас се прича о рационализацији трошења тог новца, о новим радним местима и страним инвестицијама. С друге стране, држава има један велики проблем због кога губе милијарде, а зове се правосуђе. Сваки озбиљан инвеститор ће вам поменути правну несигурност, али на нашу жалост то није једини проблем, држава и буквално мора да исплаћује милијарде на одшете у предметима у којима су потврђене ослобађајуће пресуде.
Експрес је у прошлом броју отворио ову тему, наводећи неколико предмета пред Специјалним судом у Београду у којима су оптужени касније правоснажно ослобођени сваке кривице пред другостепеним судом, углавном због недостатка доказа или застарелости, а најдрастичнији међу њима свакако је случај такозване “стечајне мафије”. Овај предмет најобимнији је у сваком погледу – спис има 150.000 страна, 34 оптужених седело је седам година на оптуженичкој клупи за чак 140 тачака оптужнице, невиност су доказивали у 330 судећих дана, а помиње се фантастична цифра од скоро милион евра колико су коштале мере тајног надзора и праћења “стечајаца”…
Након хапшења оптужени су упорно тврдили да међу собом нису повезани, па је тако судија Душан Војновић у првостепеној пресуди ослободио кривице директора “Гемакса” Ђорђа Антеља за мито према стечајном управнику “Рада” Миљку Живојиновићу, али је Живојиновића осудио на неколико година због мита датог или узетог од Антеља. После правоснажности пресуде, браниоци оптужених поднели су захтеве за исплату судских трошкова, а њихови клијенти поднели су захтеве за надокнаду штете и незаконит притвор у коме су неки били више од две године.
Процена је да ће овај судски процес државу Србију и њене грађане коштати милијарде динара, односно десетине милиона евра у најбољем случају. Треба истаћи да је у тзв. стечајној мафији ухапшено више директора и да су фирме у којима су радили после тога пропале, те да је око 3.500 људи остало без посла – око 1.000 радника “Рад холдинга”, око 1.500 радника које је запошљавао “Еко систем” и око 1.000 радника запослених у “Искра груп интернационалу”, у чијем су саставу биле фирме “Велауто”, “Енергоконтакт”, “Искра контактор”, “Енергозаштита”, “Мицукасе” и “Камео”. Без посла је остало и 26 запослених са инвалидитетом у фирми “Комел”.
Тако да посредну штету од ове уникатне превосудне папазјаније није ни могуће израчунати. Ово све није утицало на одлуку да судија Специјалног суда Душан Војновић напредује у Апелациони суд у Новом Саду.
Његов случај није усамљен. После првостепене осуђујуће пресуде Станку Суботићу и његовој наводној групи за шверц цигарета, Апелациони суд отворио је претрес и ослободио Суботића и још 13 оптужених сваке одговорности. Судија Специјалног суда Милена Рашић, која је Суботића осудила, напредовала је у Апелациони суд. Такође и судија која је пред Специјалним судом судила такозваној ђубретарској мафији аванзовала је у Апелациони суд у Нишу. У оба ова случаја, и за шверц цигарета и за 15 ослобођених “ђубретара”, наплаћени су огромни судски трошкови и поднети захтеви за накнаду штете…
