Pročitaj mi članakDva puta za dva dana, usred visoke posete NR Kini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je medije na Severu Kosova i u Gračanici za agenturno delovanje protiv Srbije i razbijanje srpskog jedinstva.
“Покушавају да поткупе део наших људи, организују медијску агентурну мрежу, посебно на Северу Косова, милионе долара плаћају и то вам постају главни снабдевачи информација и у централној Србији и у многим другим местима, директно плаћени споља, само да би срушили јединство српског народа на Северу Косова и Метохије и у другим деловима Косова и Метохије, такође, и пошто и то не иде, онда наставите да вршите притисак на Србију. И сад ме питате да ли сам био срећан у разговорима са председником Сием и да ли сам задовољан у разговорима са председником Путином? Па јесам. Разумеју тај проблем, виде људи, нису ћорави, нормални људи, не знам шта још да вам кажем – рекао је јуче.
Па погледајте само колико су својих медија створили на Северу Косова странци, колико су медија створили странци само да би разорили углед Српске листе, погледајте све кампање које се воде за криминализацију Севера Косова, за криминализацију Срба на Косову…џабе вам је 10 медија које сте направили од Косовске Митровице до Лепосавића, Грачанице и свих могућих. Џабе вам је милионе долара које сте у то уложили, неће Срби, Срби знају за шта су, Срби знају коју заставу подржавају и коју државу воле. Срби на Косово имају свој црвено-плаво-бели барјак, црвено-плаво-белу заставу, немају другу – рекао је готово одмах по слетању на кинески аеродром у среду.
Портал који уређујем један је од медија на Северу; један од најмлађих, а многи кажу, један од водећих. Добитници смо награде Душан Богавац за етику и храброст за прошлу годину, ја сам личност године такође за 2018, редакције листа Време. Огромна част за нас, још већа обавеза. Важно признање да се оно што радимо види и препознаје у Београду, региону и шире.
У десеткованој српској заједници на Косову и Метохији, жива је медијска сцена. Има нас више редакција на српском – од Грачанице, Чаглавице, Шилова, преко Гораждевца, Косовске Митровице до Лепосавића. То су мале редакције које раде, може се рећи – непрекидно, баш као и председник, са просечно четири до пет сати новинарског сна, често још мање.
Управо у напору да, како председник каже, будемо “главни снабдевачи информацијама”.
Како сам као једна од етикетираних доживела председникове изјаве о томе да смо непријатељи Србије? – питају ме од четвртка.
Доживљавам их као дубоко неетичке, истовремено и опасне и високо ризичне, пре свега по безбедност српских новинара на Косову и Метохији.
Оно што није спортски ферплеј, а јесте ниски ударац.
Доживљавам их као ризичне и за самог председника Србије. Не тврдим да су тренутно ризичне персонално по Александра Вучића, зато што политичар Александар Вучић говори непромењено у односу на свој вишедеценијски културолошко-вербални радикалски образац и напредује у државничкој каријери, али су ризичне за углед институције коју у овом тренутку Александар Вучић представља.
Он овим изјавама урушава институцију Председника Републике, и притом потенцијално, у јавности оставља адресу на коју ће се упрети прст ка кривцу могућег новог напада на српске медије и новинаре са Косова које сада можемо да очекујемо.
А отворио јесте фронт, прилично широк да очекујемо нападе разноврсних ловаца у овом косовском сафарију на малобројне зверке. Ту је позив на јуриш за потенцијално све његове присталице, за све његове непријатеље, за све заједничке мрзитеље слободе говора, за све фобичаре на људске слободе, демократију, и пристојност, за оне који нису срећни што Срби опстају на Косову и Метохији, за све чуваре Србије од сталног непријатеља и мрзитеља Срба и српства, истовремено нерасположене и ненаучене да прво својим самопрегалаштвом ураде нешто корисно сваког дана за ту исту отаџбину.
Да председникове изјаве нису садржале два елемента која сам претходно навела – неетичност и ризичност по нашу безбедност, не би биле вредне иједног коментара, с обзиром на то да се једноставно ради о нетачним информацијама.
Према свему ономе што знам о раду медија на српском језику на Косову и Метохији, укључујући и нас, у њима нисам препознала ништа од навода из Пекинга, осим у сегменту да српске редакције користе међународне фондове. За разлику од медија на албанском и њиховог живог пословања, ниједан од српских медија на Косову и Метохији не послује тржишно, јер тржиште за српски народ не постоји. Тачно је да се финансирамо на основу подношења предлога пројеката, као све невладине организације, и то од међународних донатора. Неки конкуришу и за програме српских, односно косовских владиних министарстава. Свакако да ни у овом делу не бих препознала цифру од „милиони долара“, не бар да је ја знам, а слажем се да су уложени, барем формално, велики новци протеклих 20 година за медије на Косову. Штавише, један сам од оштријих критичара транспарентности и сврсисходности тока ових средстава.
Као држављанка Србије, премда са пасошем координационе управе, брине ме још нешто друго после оваквих изјава председника Републике. Требало би да ми је сада већ јасно да су органи који брину о безбедности Србије и њеном уставном поретку, у дебелом оперативном раду са нама, имајући у виду да смо овако опасани непријатељи државних интереса. Притом, да сам на месту БИА, ВОА, ВБА и правосудних органа, веома бих се забринула тиме што је председник изашао јавно са наводима из обраде, односно истраге, док су исти у току.
Шта ћемо сада са оваквом реакцијом институције Председника Републике? Како надлежне институције ово оцењују, шта ће да предузму и како даље?
Кажу ми пријатељи и сарадници – то је Вучић, знаш Вучића, сад сте ви на реду, чувајте се…
Познајући досадашњи манир обраћања у јавности председника Србије, свакако није тешко да се примети да су после демонизације и негативне кампање против свих српских политичара са Косова и Метохије који нису део СНС, а усудили су се да иступе јавно, од којих је најбруталније прошао Оливер Ивановић, а потом и црквених великодостојника рашко-призренске епархије, владике Теодосија и архимандрита Саве Јањића, на ред коначно дошли и мали медији на српском језику.
За сада још увек вербални напад на српске новинаре са КиМ-а долази усред практично непостојеће предизборне кампање Српске листе, коју подржава СНС и председник Вучић, у коју се, истини за вољу, сама увалила са политиком – излазимо из косовских институција и оне не постоје више на Северу, имамо услове, испуните их па да се вратимо, а у међувремену наставите да нам исплаћујете косовске плате за функције које смо угасили, нисте испунили услове али вратићемо се, хоћемо да се вратимо у косовске институције које смо укинули али нам сада они не дају, ипак су нас пустили и ми ћемо да победимо опет, а на крају ћемо да дамо оставке.
Српска листа за ове изборе нема свог противкандидата практично међу Србима. Један противкандидат убијен је 2013, а други убрзо затворен, а онда 2017. спаљен је аутомобил двојици противкандидата, а онај затворен 2014. пуштен је, па после избора, 2018. исто убијен… А Срби са Севера нису хтели ни те изборе 2013. ни оне 2017, а још мање ове јер их је све расписао косовски председник. Многи се и даље надају српским изборима, па макар их расписао и Вучић.
Тако, у изостанку противкандидата, ужасавам се помисли да ће медије, судећи по свему до сада, ставити као ‘противкандидата’ за беспоштедну и бруталну кампању налик на оне вођене до сада. Ужасава ме помисао да спин мајстори и онај неетички део ПР менаџера, и после оволико деценија и зла које нам се догодило, не одустају од негативних кампања, а да сада у њих, мимо нашег медијског рада, опредељења за новинарство, уверења о радној етици и радног описа, супротно нашој вољи, на силу – у непостојећу кампању увлаче медије.
Моја се породица истовремено ужасава што настављам да игноришем наш мали породични свет, зато што нисам очистила кућу, офарбала јаја, зато што нисмо отишли у Васкршњу куповину и нисмо се једни другима насмејали и загрлили. Знам да је тако и у домовима мојих колегиница и колега. Уз сво разумевање за важност и поштовање новинарског рада, не разумеју зашто и овај Васкрс треба да прође са Вучићем.
Христос воскресе!
