Pročitaj mi članakVeliki požar prethodne sedmica u Rakovici video se praktično iz svih delova grada, a na terenu je bilo čak sedam vatrogasnih vozila koji su gasili vatrenu stihiju. Zvanično saopštenje bilo je da je požar izbio u nekoliko napuštenih vagona i da je zahvaćeno nisko rastinje, ali Nova.rs došla je do saznanja da su između ostalog goreli i stari železnički pragovi. Oni sami po sebi nisu problem, ali se radi zaštite premazuju kreozetnim uljem koje prilikom požara može biti toksično i opasno po okolinu. Iz "Infrastrukture železnice" potvrdili su za Nova.rs da je gorela izvesna količina starih železničkih pragova, ali da se ne zna kolika je njihova opasnost.
У среду увече грађани Београда уочили су ватрену стихију која је захватила општину Раковица, након чега су стигле информације да је пожар избио у неколико напуштених вагона. У току ноћи он је локализован, међутим већи проблем од самог пожара било то шта је горело.
Нова.рс дошла је до информација да су у питању стари железнички прагови који се због квалитета и очувања премазују креозетним уљем. То је токсична течност, која може бити потенцијално опасна када дође у контакт за животном околином.
Како тврде из предузећа „Инфраструктура железнице Србије“ за Нова.рс у питању су железнички прагови који су давно депоновани на подручје станице Раковица.
„Поред старих вагона који припадају железничкој компанији ‘Србија воз’, том приликом горела је и извесна количина старих железницких дрвених прагова, који су давно депоновани на подручје станице Раковица. Реч је о дрвеним праговима који су се на овој локацији налазили дужи низ година и представљају историјски отпад српских железница. Реч је о историјском железничком отпаду, а овај проблем годинама, па и деценијама није решаван. Ни држава, а ни железница раније нису довољно пажње посвећивали решавању овог проблема“, кажу за наш портал из ове фирме и додају:
„Актуелно руководство “Инфраструктуре железнице Србије” је прво које је схватило озбиљност и тежину овог проблема и започело његово решавање, добивси истовремено помоћ и поверење дрзаве, који се најбоље огледају кроз висину одобрених средстава нашој компанији за те намене и санирању овог проблема“, одговарају они.
Петар Булат: Сигурно да је било неких токсичних материја, без мерања не може знати колико је тога горело
Токсиколог Петар Булат каже за Нова.рс да су највећу опасност претрпели ватрогасци који су гасили пожар, али да без мерења не можемо знати колика је тачно опасност била.
„Морали бисмо да имамо мерања како бисмо са сигурношчу могли да знамо шта се дешава приликом сагоревања дрвета премазаног крезолом. Тешко је сада тачно рећи колико је то опасно, али сигурно да је било присуство неких токсичних материја. Са друге стране, одвојене су ствари да ли је нешто присутно или је нешто опасно. Ми не знамо колико је тога горело“, подвлачи Булат.
Он наглашава да су у сваком случају највећу опасност претрпели ватрогасци који су гасили пожар.
„Ту на лицу места није било много људи, изузев ватрогасаца који би могли да буду изложени тим испарењима. Колико знам, тај простор није значајно настањем“, подвлачи Булат.
Из фирме наглашавају да се према важећим нормама стари дрвени железнички прагови премазани креозетним уљем третирају као опасан отпад, због чега постоји одређена опасност по грађане.
„Колика тачно, стручне службе Инфраструктуре железнице Србије тренутно не могу са сигурношћу да тврде. Одговор на то питање треба да дају друге институције. Дрвени железнички прагови се у саобраћају користе како на српским, тако и на европским пругама. Опоредељење европских железница је да се они постепено замењују бетонским, али је то скуп и дуготрајан процес, који нигде у свету, па ни у Србији, не може да буде брзо завршен. Пратећи европске трендове заштите животне средине, и Србија је започела решавање овог вишедеценијског проблема српских железница“, кажу из „Железница“ и додају:
„Кроз темељну и висемесечну припрему тендера за збрињавање отпадних дрвених железничких прагова, при томе јасно водећи рачуна о врло актуелном принципу заштите животне средине у поступцима јавних набавки, прилично прецизно смо утврдили да на територији Србије има око 920 хиљада комада, или 59.530 тона отпадних дрвених железничких прагова, од којих су многи стари и по 40 и висе година“, поручују из фирме.
Додатно, наглашавају да је од доласка новог руководства забрањена свака даља продаја отпада.
„Директор сектора за набавке и централна стовариста Борис Николић званично је забранио0 сваку даљу продају и располагање дрвеним железничким праговима, осим стручним службама Инфраструктуре железнице Србије. На тај начин, по први пут “Инфраструктура железнице Србије” започела је конкретне активности на управљању железничким историјским отпадом“, кажу из предузећа за Нова.рс.
За сада се нико од надлежних институтуција није оглашавао у квалитету ваздуха након пожара, нити је давао званичне информације колико су грађани били угрожени.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 28, 2022
