У понедељак, 11. априла, навршава се 17 година од убиства власника и уредника листова „Дневни телеграф“и „Европљанин” Славка Ћурувије, ликвидираног 1999. године у пасажу зграде у Светогорској улици, а суђење четворици бивших припадника Државне безбедности оптужених за ту ликвидацију још је у току.

Након више од 14 година разних предистражних радњи и саслушавања стотинак сведока, званична истрага поводом убиства Ћурувије покренута је 13. јануара 2014. године, након разговора некадашњег комаданта Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легије са тужиоцем за организовани криминал.

Иначе, Улемек у посебно чуваном делу пожаревачког затвора Забела, познатог као „Алкатраз”, служи казну од 40 година затвора због учешћа у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића, злодела „земунског клана”, четвороструког убиства на Ибарској магистрали и убиства Ивана Стамболића.

Он још није саслушан на суђењу, које се одвија у Специјалном суду у Београду, да би јавност могла да чује шта је тачно рекао тужиоцу, а након хапшења Радоњића и Ромића, тадашњи тужилац Миљко Радисављевић је на конференцији за новинаре у Влади Србије саопштио:

„Данас ухапшени Ратко Ромић и Милан Радоњић су заједно са Радетом Марковићем убили Ћурувију. До ових информација смо дошли на основу исказа сведока који је одлучио да проговори. У питању је Милорад Улемек Легија, који за изношење ових сазнања није ништа тражио заузврат. А он је био један од кључних актера у том периоду”, рекао је Радисављевић.

Тако су неколико месеци касније за убиство Ћурувије оптужени некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадник тог центра Ратко Ромић, док је Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства у бекству и њему се суди у одсуству.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године.

Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Марковић и Радоњић се терете за кривично дело подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.

Према оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину животну партнерку Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти”.

Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

Министарство унутрашњих послова је након убиства, саопштило је да је Ћурувија „лишен живота из ватреног оружја, од стране непознатих извршилаца и да радници Секретаријата у Београду интензивно трагају за починиоцима овог кривичног дела”.

На основу података који су објављени из тајног полицијског досије „Ћуран”, сазнало се да је Ћурувију и његову супругу до непосредно пред његову смрт пратило 27 припадника Државне безбедности, а многи од њих су већ сведочили и на суђењу пред Специјалним судом.

Међу сведоцима су осим припадника ДБ-а, и бројни политичари, чланови Ћурувијине породице, али и припадници земунског клана, као што је Милош Симовић, који као и Марковић и Улемек, у „Алкатразу” служи вишедеценијску казну затвора.

Више од деценије се спекулисало да је бивша лидерка ЈУЛ-а и жена Слободана Милошевића, Мирјана Марковић, наручила Ћурувијино убиство, али тих навода нема у оптужници, преноси Танјуг.

Прелевић: Ћурувијине убице нису откривене због сукоба у ДОС

Извршиоци и налогодавци убиства новинара Славка Ћурувије ни 17 година после нису познати, а некадашњи коминистар унутрашњих послова у прелазној Влади Србије с краја 2000. године Божо Прелевић оцењује да је разлог томе сукоб између ДС и ДС С после петооктобарских промена.

Како је Прелевић поводом годишњице убиства власника Дневног телеграфа и Европљанин, 11. априла 1999, подсетио за Танјуг, привремено формирана оперативна група МУП-а „Поскок” веома брзо је дошла до података да убиство Ћурувује има везе са Државном безбедношћу.

„Очекивао сам да ће то бити веома брзо откривено, а онда је дошло до сукоба између ДС и ДС С и тај сукоб демократских опција се показао, до дана данашњег, најпогубнијом ствари која се десила од 5. октобра. Све је то врвело од разних домаћих и страних шпијуна и ‘суфлера’, који су целу ствар ‘замазивали’“, рекао је Прелевић. 

Да Марковић открије ко су налогодавци није сметало само брачном пару Милошевић, већ и онима који су убијали, а неки од тих који су убијали су имали великог утицаја на тадашњи ДОС

Према његовим речима, у свим истрагама било је потпуно јасно да убиство Ћурувије није ни прво, ни једино које, „преко устаљених канала”, води ка супрузи тадашњег председника Слободана Милошевића, Мирјани Марковић, али за то је било потребно да о томе неко сведочи, попут тадашњег начелника Ресора државне безбедности Радомира Марковића.

„Сетићете се мог великог размимоилажења са ‘млађаним’ окружењем премијера Ђинђића, а то је да се Радету Марковићу мора дати статус сведока сарадника да би ‘отворио’ 40 убистава, која су обележила Србију. Тада су они одлучили да је паметније да не знамо ко је то радио, а да њега имају у затвору, што је, мислим, било потпуно бесмислено”, казао је Прелевић.

Прелевић сматра да је јасно ко је дао налог, коме се Ћурувија замерио и ко је био љут због његовог боравка у Америци, и да све то и „озбиљан гимназијалац врло брзо може да повеже”.

„Да Марковић открије ко су налогодавци није сметало само брачном пару Милошевић, већ и онима који су убијали, а неки од тих који су убијали су имали великог утицаја на тадашњи ДОС. Ту су се негде интереси укрстили и на крају то је кулминирало и учешћем дела те јединице у убиству премијера”, подвукао је Прелевић.

Он је додао да се то наслућује на основу исказа појединих сведока, али да остаје на нивоу „рекла-казала”, јер није доказано на суду.

Зато данас, како наводи, постоји „рестаурација тог претходног система”, и све док те таква констелација ствари, неће се утврдити ко је дао налог за убиство Ћурувије.

„Држим песнице да постоје јаки докази, али имам скепсу да је тај круцијални доказ везан за давање одређених уступака некога ко је био добар и са Миром Марковић. Једно велико бламирање би било ако би због недостатка доказа људи били ослобођени. А једино гора ствар би била да суд не суди на основу доказа, већ на основу онога што су му рекли да пресуде”, сматра Прелевић.

Прелевић је истакао да би волео да Србија има чисту пресуду, како би се, осим убице, видело и да ли су и даље актуелне странке у којој се неко одлучио да убијањем политичких лидера задржи себе на политичкој сцени.

„Ако јесте, таква странка нигде на свету не би могла да се нађе на политичкој сцени. Она би морала да буде лустрирана, да јој се забрани рад”, закључио је Прелевић, преноси Танјуг.

Politika.rs

Oznake: Milorad Ulemek Legija, Slavko Ćuruvija