Актуелна прича о милионима барела нафте у црногорском делу Јадрана само су наставак приче која је почела пре скоро 50 година пробним бушотинама Југопетрола из Котора и тада заинтересованих нафташа из Америке.

Сад је већ јасно да црногорско приморје лежи на гасу и нафти. То потврђује и изјава др Михаила Бурића, експерта за хидрологију, да се у подморју Црне Горе могу очекивати налазишта гаса од око 200 милијарди кубних метара гаса који ће пратити и издашна налазишта „црног злата“. Уколико се остваре ова предвиђања, Црна Гора би могла да постане „нови Кувајт“.

А да нафте има, знало се и раније, тврди Тихомир Драгашевић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду. Драгашевић је седамдесетих у истраживање нафте и гаса био укључен као координатор и саветник националне компаније Југопетрол. Према његовим речима, сва данашња интересовања заснивају се на првим бушењима која су почела склапањем уговора између Југопетрола и америчке компаније „Батес гас енд оил“.

„Уговором је обухваћен истражни простор од граничног подручја са Албанијом све до Превлаке. После изведених сеизмичких испитивања, њиховом интерпретацијом, лоцирана је бушотина ЈЈ-1 која је на дубини од 3.600 метара била испуњена гасом под врло великим притиском“, присећа се Драгашевић.

Страни партнер, тврди овај стручњак, одустао је од посла због непостојања инфраструктуре за пренос гаса. Ова иницијална истраживања била су охрабрење за нове партнере из Америке јер је Југопетрол Котор већ крајем 1970. године потписао уговор са моћном америчком компанијом Шеврон из Сан Франциска. Та компанија је потписала уговоре и са Црном Гором и са Хрватском о истраживању угљоводоника у Јадрану.

Седамдесетих и осамдесетих година, од Улциња до Бара и Будве биле су постављене четири бушотине. На тим локацијама сада је заинтересованим нафтним компанијама понуђено 13 истражних блокова на које је „исецкано“ подручје од албанске границе до Будве.

Бушотинама, које су рађене у наредне три деценије, пронађена је такозвана „слатка лака“ нафта. Ова врста нафте има јефтинију производњу и прераду, будући да се налази на мањим дубинама. Слична је, са нафтом из налазишта у Северном мору, као и са делом нафте са Блиског истока, Африке и Венецуеле. Професор Драгашевић тврди да је потребно извршити додатна бушења како би се добили подаци за срачунавање резерви.

„Документација је вероватно сачувана и представља вредност за сагледавање даљих радова. Остало је на нама, да предузмемо неопходне радње да би валоризовали властите ресурсе“, казао је Драгашевић.

Нафту у Јадрану желе да истражују чак 24 стране компаније. На тендер за производњу угљоводоника, пријавила су се три конзорцијума, од по две компаније. Понуде су дали Маратон из Тексаса и ОМВ из Беча, Ени из Италије, Новотек из Москве и грчко-енглески конзорцијум Енерџи оил гас и Медитеран оил гас.

 

Novosti

Oznake: nalazišta, nafta, Crna Gora