Pročitaj mi članakKineski rudarski gigant “Zijin” je krajem 2018. godine postao većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, jedinog proizvođača bakra u Srbiji, a država Srbija je zadržala manjinski udeo u vlasništvu.
Од доласка кинеских власника, Зиђину су изречене три новчане казне због загађења. Током 2019. године ваздух у Бору сврстан је у најлошију категорију „прекомерно загађен“, због прекорачења дозвољених вредности сумпор-диоксида у ваздуху, а компанија је тада и правоснажно осуђен на новчану казну због кршења одредбе Закона о заштити животне средине, која се односи на емисију загађујућих материја.
Србија је изгледа постала “змајево гнездо” за највеће кинеске загађиваче. Многе од великих компанија које последњих година отварају свој бизнис у Србији због загађања налазе се на светским црним листама, али су код нас “инвеститори деценије”. У јучерашњем тексту смо се бавили пословањем Линглонга, а данас је на реду други кинески гигант у Србији.
Према извештају Агенције за заштиту животне средине за прошлу годину, који је пренео ЦИНС, ваздух у центру Бора због честог, прекомерног присуства сумпор-диоксида био је “опасан по здравље људи” и то 13 пута. Министарство заштите животне средине је најмање пет пута утврдило пропусте откако је рударски басен приватизован, а животи 45.000 грађана Бора су угрожени.
Борани кажу да због загађења ваздуха и прашине “живе у карантину”, а да “свако друго дете из комшилука добије пумпицу за астму”.
“Зиђин Мининг” је једна од највец́их кинеских државних фирми, са пројектима у 20 провинција и седам земаља. У 2010. години потресла су је два велика скандала са загађењем која су је коштала милионе јуана у новчаним казнама и исплатама одштета. Према писању Ројтерса, из рудника злата и бакра на планини Зиђин у Шангхангу бујица отровног гнојива од 9.100 кубних метара избила је кроз јаловиште и ушла у реку Тинг, усмртивши 4 милиона риба. Руководство “Зиђина” је тада девет дана скривало информацију о томе шта се десило због чега су га државни медији оптужили за заташкавање скандала. Кинеска полиција је касније одредила притвор тројици запосленика.
Слично овакво јаловиште свакодневно гледају и “удишу” мештани села Оштрељ, на територији града Бора, где је од 1983. године до данас откопано је око 194,6 милиона тона руде. Од тада, флотацијско јаловиште Велики Кривељ које је формирано у долини Кривељске реке, а на само километар од садашњег насеља Оштрељ нарасло је до те мере да житељима овог насеља онемогућује нормалан и здрав живот на овом простору.
Укупан живи свет у ближој околони Бора готово је уништен или озбиљно угрожен, а како преноси ББЦ на српском, јаловиште је у протеклој години “нарасло” алармантном брзином, те се велики проблем загађења још више увећава.
Невладина организација “БРИ Еуропа” извештава да је компанија “Зиђин” у више наврата проглашен кривцем за тешко загађење животне средине у операцијама у матичној земљи, а компанија је позната и по константном занемаривању потреба локалних заједница. Једна од највећих замерки је управо та да “Зиђин” недовољно улаже у обезбеђивање брана јаловишта у којима се одлаже отпад који садржи отровне метале.
“Зијин” је, према писању перуанске “Ла Републица” у Перуу, где поседује рудник бакра “Рио Бланцо” такође кажњен због кршења локалних закона о заштити животне средине, али и сукоба са члановима локалних заједница који су резултирали повређенима на обе стране. У 2019. години мештани су се окупили како би изразили своје незадовољство због новопланираних рударски подухвата, страхујући да би нови пројекти могли довести до загађења воде и земљишта и на тај начин угрозити њихов начин живота.
Од маја 2015. године “Зиђин” је власник и 47,5 одсто рудника злата “Поргера” у Папуа Новој Гвинеји. Иако значајног економског доприноса за земљу, рудник је са собом донео и значајне контроверзе, укључујуц́и забринутост у вези са људским правима, еколошким питањима и сукобе око накнаде.
Међутим, према писању Гардиана, услед глобалне пандемије крајем априла прошле године Влада Папуе Нове Гвинеје најавила је да, из наведених разлога, нец́е продужити закуп рудника златне мине која доприноси приближно 10 одсто укупног извоза ове земље.
И Етичко веће Шведског пензионог фонда је искључило “Зиђин” из свог портфолија 2020. године, под образложењем да је “по свим параметрима ‘Зиђин Мининг’ компанија са најгорим мерама превенције, а историја компаније је пуна примера тешких еколошких инцидената”, како се наводи на званичном сајту државног пензионог фонда Шведске. Ова изјава Већа довела је до тога да је неколико шведских пензионих фондова у власништву државе одлучило да искључи “Зиђин” из својих инвестиционих портфолија. Компанија је, према тврдњама “БРИ Еуропе” такође на црној листи неколико скандинавских комерцијалних банака, попут Nordea и Swedbank.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 21, 2021
