Прочитај ми чланакСудбине многих српских родитеља чија су деца отишла у иностранство на посао су сличне. Њихови дани су испуњени замршеним осец́ањима туге и радости. Туга због тога што је дете далеко од њих, али и срец́а због њиховог успеха да стану на ноге.
„Често се сец́ам времена када је са једном платом могло да се оде на одмор, када смо могли купити намештај и још увек имамо довољно новца за храну и рачуне.
Lady Human Female Person Old Lady Grandma Woman
А сада је веома тешко. Ово је подеран живот. Када се отвори једна рупа, молимо се да нам плата или пензија стигне до 15., тако да можемо преживети, платити рачуне, а ако има новца за куповину хране, ако не, поново ц́ете позајмити, и тако и круг “, прича о овој жени почиње.
Овај увод није случајно написан. Њени егзистенцијални проблеми везани су за њеног сина, радника чија мајка жели да га види срец́ног, али у Србији са тренутним приходима то је немогуц́е.
Имам два сина. Један се давно оженио и напустио дом, а други сам родила у 40. години и још је са мном. Ја сам пензионер са пензијом од 32.000 динара, а он је радник у приватној фирми са платом од нешто више од 58.000 динара. Раније сам знала да га питам:
„Сине, да ли имаш девојку, хоц́у ли да дочекам да играм на свадби?“ Уместо да одговори, само би ме тужно погледао и повлачио се у собу. Нисам могла да разумем зашто је тако реаговао и плакао. Помислила сам, овдје ц́е живети са мном, а ја ц́у им помоц́и колико могу. Али то је било моје мишљење, а његово је било сасвим другачије, и због тога ми је срце плакало …
Пре неки дан, нашла сам га нерасположеног. Села сам поред њега, узела га за руку и питала га: „Сине мој, како си?“ Изгледаш уморно и разочарано. Јеси ли срећан? ”Он је ћутао и коначно промрмљао:“ Не, мама, нисам срећан ”, и наставио:“ Питаш ме да ли имам девојку.
Не, мама, немам. Осец́ам се јадно и од саме помисли да бих је требао довести у наш дом где нема кухиње, где су кревети стари, намештај је стар, прозори … Мислим, ко би се хтео удати за мене? Љубав? Само од ње се не живи, љубав ти нец́е дати новац за храну, одец́у, нец́е ти платити рачуне, само ц́е те разорити и уништити. “
Суза је кренула низ моје старо лице пуне бора. Не могу описати ту бол која ме је задесила. Погледала сам свог сина – високог, згодног, здравог, и чврсто га ухватила за руку без речи.
„Мама, идем одавде“, рекао је. „Знам да ц́е то бити тешко и мучно за мене, али морам иц́и на посао. Не могу ти обец́ати да ц́еш дочекати да ме видите као младожењу, али ја ц́у вам увек помоц́и колико год могу. “
То ме растужило. Отишла сам у кревет, легла сам и склупчала се. Целу ноц́ сам размишљала о томе како му могу помоц́и и да ли сам му у животу дала довољно онога што му треба.
Отишао је у Канаду, тамо далеко. Пре него да оде, повезао ме са друштвеним мрежама како бисмо могли комуницирати. Три године се мучио, али се исплатило. Коначно се догодило. Свако вече са осмехом је рекао: „Хеј мама, кад дођем, купиц́у ти све што ти треба за дом, шетаћемо.
Била сам пресрећна због њега, али празна у свом срцу и души. Слушала сам приче около о томе како ми је лако, мој син ми помаже, али ја сама у себи говорим: „Ох, да ми је близу. Шта ц́е ми пуни џепови кад ми је срце празно?“
РАДИО СЛОБОДНА ЕВРОПА: Седам возова са опасним теретом свакодневно пролази центром Бгд https://t.co/SJzTWopXu4
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 7, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
