Pročitaj mi članakPočetkom godine društvene mreže, ali i mediji, bili su prepuni dramatičnih vesti o zagađenju vazduha u Srbiji. Beograd je tako poslednjeg dana januara bio najzagađeniji grad na svetu, prema rang listi Svetskog indeksa kvaliteta vazduha. Kako bi u svakom trenutku znali šta udišu, 17 meštana prestonice odlučilo je da preuzme stvar u svoje ruke.
Највише их је из Лазаревца, где су у двориштима поставили личне мерне инстументе.
Није да у овом делу главног града Србије нема мерне станице за квалитет ваздуха. А није ни да у Великим Црљенима нема загађивача.
„Кад се пробудмо изјутра то је осећај кад изађеш напоље да узмеш ваздух – не можеш“, каже Дестан Кабашај, мештанин Великих Црљена.
Жале се тако мештани лазаревачких насеља на термоелектрану и копове угља „Колубара“. Мада, ваздух, грејањем на угаљ и дрва загађују и сами. Колико онда опасних честица дневно удахну? Одговор се дословно крије у кућици с почетка приче. Иако Закон о заштити ваздуха налаже: надлежни орган дужан је да податке о загађењу који се овде прикупе објави у новинама, на радију, телевизији и интернету.
„Ја који користим компјутер задњих 25 година, а не могу да дођем, а и ако дођем треба ми неких 20 кликова што на сајту града Београда или већ на неком другом сајту да бих дошао до неких података. А кад дођем до тих података не знам шта су, јер су само бројке“, каже Кабашај.
И заиста је наћи информације о аерозагађењу равно Танталовим мукама. На сајту града Београда потребно је отворити рубрику градска управа, па кликнути на Секретаријат за заштиту животне средине. Потом пронаћи прозор који води ка подацима и одабрати жељени месец. Ту није крај. Податке ћете добити у зип формату, па их је потребно распаковати.
Зато је овај мештанин Великих Црљена узео ствар у своје руке. Загађење овим апаратићем мери сам. Шта удише сваке секунде тако види на свом компјутеру. Да постане један од 17 пионира грађанског мерења квалитета ваздуха у престоници помогла му је Београдска отворена школа. Циљ пројекта – освешћивање.
„Да грађани заправо разумеју и упознају систем заштите квалитета ваздуха и да разумеја када добију податак на пример да је концентрација тих и тих загађивача 250 микрограма по метру кубном да знају шта то значи. Подстичемо их свакако да питају представнике надлежних институција о томе какав је квалитет ваздуха да траже те подстке и да ако података нема питају зашто их нема“, каже Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе.
А конкретно у Великим Црљенима подаци су драматични. Можда су зато и скривени. Јер показују да је у децембру 2018. и јануару 2019. загађење било изнад дозвољеног чак 57 дана, а закон годишње дозвољава највише 35.
ЛЕКАРИ ОДЛАЗЕ, а у здравственим установама запослене пејзажне архитекте, молери https://t.co/9QpWjYgWvT
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 8, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
