Na današnji dan, 2015. godine u Surčinu se srušio transportni helikopter MI-17 Vojske Srbije. U nesreći su poginula četiri pripadnika VS, dvojica medicinskih radnika i beba stara pet dana.

Несрећа која је пре пет година задесила Србију и дан данас је обавијена велом тајни и многим нелогичностима. Тада су животе изгубили пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Карић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић.

У „сложеним временским условима“, хеликоптер МИ-17 се срушио при повратку из Рашке, одакле је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара. У извештајима је закључено да су узроци удеса људски фактор, као и „низ пропуста у планирању, организацији и руковођењу летом“.

Ипак, много нелогичности остало је да лебди над овим случајем. Наводило се да је тада министар одбране Братислав Гашић директно контактирао са командантом 204. ваздухопловне бригаде, генералом Предрагом Бандићем, који је био на годишњем одмору и коме је издао наређење да се војним хеликоптером крене у акцију спасавања бебе. Овим потезом прескочен је ланац командовања у војсци, јер је Гашић прво морао да се обрати начелнику Генералштаба Љубиши Диковићу.

У предистражном поступку је утврђено да је било пропуста у ланцу командовања, али да они немају кривично-правну тежину, већ евентуално дисциплинску. Тадашњи министар Гашић, није могао, као цивил, да буде обухваћен војним дисциплинским поступком. Уместо Гашића, седам месеци након несреће, Војни дисциплински суд двојици генерала Живаку и Бандићу забранио је напредовање у служби наредну годину, односно две године. Проглашени су кривима за „пропуштање радње на коју је лице у служби овлашћено ради спречавања незаконитости или штете“, а Бандић и за прекорачење овлашћења.

Велика полемика настала је због чега је хеликоптер у тешким и сложеним временским условима покушао слетање на београдски цивилни аеродром, а не на војни у Батајници или хелиодром код ВМА на Бањици. Ко је и због чега одлучио да се лети за Београд, а не за Крагујевац, Краљево или Ниш? У војним извештајима се закључује да су услови лета били испод прописаног метеоролошког минимума за облачност и видљивост, као и да је пилот Омер Мехић инсистирао да слети на Бањици, потом и у Батајници, а не у Сручину, где су пали.

Још већу сенку на читаву ситуацију бацило је и извештавање медија, који су писали како је хеликоптер са бебом већ слетео на аеродром и да је беба на путу за Институт за мајку и дете. Јавност је постављала питање – да ли је хеликоптер ишао на аеродром у Сурчину „да би се неко тамо сликао“?

Чак је и РТС пустио на сајту ову вест.

Више јавно тужилаштво у Београду је 15 месеци после пада хеликоптера саопштило да неће бити покренут кривични поступак против особа које учествовале у припреми и извршењу задатка. Како је Тужилаштво навело, Комисија за основно испитивање удеса и Комисија за испитивање ванредног догађаја нису утврдиле да је то дело изведено из нехата или са умишљајем.

Упркос свим притисцима јавности, Братислав Гашић није смењен са функције министра. Његова смена уследила је тек 5. фебруара идуће године, због другог инцидента, са новинарком Златијом Лабовић.

Izvor: direktno.rs

Oznake: Dževad Ljajić, Bratislav Gašić, Milovan Karić, Omer Mehić, pad helikoptera, Surčin