Pročitaj mi članak
Осим захтева за поделу Титовог гроба на Дедињу, са ког се могу убирати приходи, појавили су се и други захтеви некадашњих република СФРЈ.
Након застоја у оставинској расправи после смрти бившег југословенског председника Јосипа Броза Тита, у расподелу Брозове имовине хоће да се умешају бивше републике.
Како пишу “Вечерње новости”, осим захтева за поделу Титовог гроба на Дедињу, са ког се могу убирати приходи, појавили су се и други захтеви некадашњих република СФРЈ.
Тако је помоћник министра финансија БиХ у Сектору за сукцесију имовине бивше СФРЈ Зенит Келић најавио да ће се и БиХ и остале републике умешати ако то учини Србија. А Келић сматра да се Србија већ умешала, тиме што се кабинет председника Србије третира као правни наследник некадашњег Председништва СФРЈ и што ће дати “зелено светло” за отварање трезора са 11 врећа Титових драгоцености, похрањених у НБС.
– Ако постоји злато, новац или неке вредности, онда је то имовина свих држава наследница, па ћемо у овом моменту сви морати да се укључимо у тај процес – каже Келић.
Ово, међутим, демантује саветник председника Србије и представник Србије у Сталном комитету за питања сукцесије Оливер Антић.
– Ако је реч о приватној својини, она се дели по правилима наследног права и распоређује, пошто нема тестамента, по законском реду наслеђивања. Дакле, дели се између супруге Јованке, и синова Жарка и Мише, односно, Жаркове деце. Приватна својина се нигде на свету не може делити између држава – објашњава Антић.
У сукцесији се може делити само оно што је Тито имао у поседу, а припадало је држави. Ако се тако нешто нађе, онда ће то бити предмет разговора о сукцесији, али онда ће се, по Антићевим речима, причати не само о Београду, већ и о, рецимо, вили у Бугојну, и скупоценим сликама и оружју из ње.
Заступница Титовог сина Мише и унуке Златице Броз, Виолета Кочић Митачек каже да је давање дозволе за отварање аманета у НБС био легитиман потез Председништва, у складу са законом.
Такође, треба одлучити и чији ће бити скупоцени аутомобили, који се већ три деценије налазе у Техничком музеју у Бистри крај Љубљане.
– Словенци су обавестили суд да ти аутомобили нису њихови, јер су позајмљени за изложбу 1986, и да су спремни да их учине доступним суду, да би били стављени у оставинску масу – каже заступник Јошке Броза Горан Петронијевић.
У питању су аутомобили огромне вредности, по неким проценама између пет и 10 милиона евра, који су Словенији позајмљени за изложбу 1986, али нису враћени. Међу 15 лимузина изузетно вредни су “хорх глазер”, кабриолет из 1938, за који неки мисле да је припадао кнезу Павлу, и блиндирани “пакард” из 1937, поклон Стаљина.
“Пакард” на тржишту премашује два милиона долара, а убедљиво најскупљи ауто је блиндирани “мерцедес купе” из 1939, чија се цена на аукцијама креће од 4,6 до девет милиона долара.
Музеј историје Југославије, који су адвокати Брозових оптужили да опструише оставинску расправу, наводи да ће “поштовати све одлуке надлежних државних органа које се односе на тај случај, ако и када буду донете”. Музеј је по налогу суда, 10. јануара, доставио пописне листе свих експоната везаних за Титов живот и рад и Архиву Југославије предао документацију која се односи на предмете који се налазе у трезору Народне банке.
(Новости)
