Прочитај ми чланак

Тита памте од Триглава до Ђевђелије

0

tito-Kuca cveca 34 (2)_620x0

Скоро две хиљаде грађана из свих крајева бивше Југославије одало је и у недељу, три и по деценије од његове смрти, почаст некадашњем председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, посетом Кући цвећа, где је сахрањен. Ни киша, ни нешто хладније време нису их спречили да се упуте у Београд из Ријеке, Љубљане, Бановића, Теслића, македонских Кочана.

Они нешто старији, који памте Титово доба, окупљени испред његовог споменика жале за старим временима, која су, уверени су, далеко боља од ових садашњих, а млађи, одрасли на причама о добром животу, из радозналости желе да виде и ту чувену Кућу цвећа у којој почива маршал и председник велике државе.

tito-dnevnik slikeЕнесу Хаџиавдићу није било тешко да на годишњицу потегне из Тузле. Каже да је тамошње удружење „Јосип Броз Тито“, чији је члан, организовало два аутобуса који су стигли у Београд.

– Тито је једини човек којем се данас могу и желим поклонити – каже Хаџиавдић. – И сад бих заплакао због његове смрти, а не онда. Ја сам последња генерациоја Титових војника, јер сам те 1980. године служио војску у Травнику.

Била је недеља кад је умро и имали смо излазак у град, али смо се сви вратили у касарну када смо чули тужну вест…

И Пејо Дивковић је дошао из града соли, и то са супругом, снахом и пријом. Каже да би дошао и пешке кад би неко организовао такво путешествије.

– Његова времена су била добра времена, сви су радили и нико није сејао семе раздора међу људима – прича Пејо.

– Ишао си где хоћеш, нико те није питао ни ко си, ни како се зовеш. Машта ти је била граница, а сад смо морали две царине да пређемо да бисмо дошли у Кућу цвећа.

Туристички се у српској престоници нашла и Данијела Аугустин, из Базела, чији корени по оцу вуку до ових простора. Често, каже, долази у Београд, али никада није била на Титовом гробу.

Како се сада погодила и годишњица, одлучила је да коначно види место где је сахрањен, уверена је, велики државник.

– Био је гигантска политичка личност, у светским оквирима, и људи изван Југославије су га поштовали као утицајног и мудрог државника – каже Данијела.

ПЕТОКРАКЕ

И доста Београђана је дошло у недељу у Кућу цвећа. Поједини су ставили капе са петокракама на главу, окачили орден, а већина је донела цвеће и венце.

Ема Гавриловић каже да ниједне године у претходне 34 није пропустила да дође.

– Волела сам га и док сам жива одаваћу му пошту, јер у његово време сам имала леп живот – каже Ема.

ОД БРАВАРА ДО ВЛАДАРА

Јосип Броз Тито управљао је Југославијом пуних 35 година. На власт је дошао после Другог светског рата, у којем су партизанске јединице којима је командовао, паралелно уз ослободилачку борбу од Немаца, извршиле и комунистичку револуцију.

Рођен је 1892. године у Кумровцу у породици Фрање и Марије Броз. Тачан датум његовог рођења није познат, али је рођенданом сматран 25. мај, што је прослављано у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине.

Завршио је браварски занат у Сиску, после чега је радио у браварској радионици у Загребу.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату – између осталог и у борбама против српске војске.

Рањен је и заробљен у Русији 1915, после чега је побегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца се вратио крајем октобра 1920, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, после смењивања и стрељања Милана Горкића.

Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака.

Из Другог светског рата је изашао као легендарни вођа.

Одбио је Стаљинов притисак 1948, након чега је деценијама добијао значајну финансијску и војну помоћ (војну већином до половине педесетих) од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које је, како сматрају многи историчари, на крају разорило Југославију – Устав из 1974. године. Те године је изабран и за доживотног председника Југославије.

Умро је 4. маја 1980. године у болници у Љубљани. Сахрањен је 8. маја, а на последњи испраћај стигло је 209 делегација из 127 земаља.

(Новости)