Pročitaj mi članak
Готово целокупно становништво изјашњава се као религиозно, убедљиво највише православаца.
У Бога верује 94 одсто становништва Србије. Најбројнији су православни хришћани, којих је 6,4 милиона или 85 одсто становништва. Ипак, број атеиста у Србији је током последње деценије дуплиран и данас их је око 80.000.
Да је Србија у самом европском врху по религиозности становника потврдили су и подаци Републичког завода за статистику (РЗС), који је у четвртак објавио резултате пописа из 2011. гоидне, који говоре о вероисповести грађана.
Они су показали да се огроман број житеља републике осећа религиозним, као и да је проценат верујућих, упркос паду броја становника, приближан резултатима пописа из 2002. године.
Најбројнија верска заједница у Србији је хришћанска, којој припада 6,6 милиона грађана. Овом кругу, поред православаца који апсолутно доминирају, припада и 356.957 католика (5 посто), 71.284 протестаната, као и 3.211 оних који су се изјаснили као припадници других хришћанских учења.
Држављани Србије, судећи према резултатима пописа, моле се и Карлу Марксу, Битлисма, Гандију,
миру у свету, Богу Перуну… Пописивачи су у рубрици за вероисповест бележили и одговоре – пацифиста, рокер, мистик, хедониста, комуниста, џедај… Статистика је, међутим, остала ускраћена за тачан број ових ”верника”, јер сви збирно чине категорију ”непознато”.
На другом месту по броју верника су муслимани, којих је 222.828, што чини око три посто укупне популације. За њима следе припадници више религија истока (будисти, хиндуисти и други), како се изјаснило 1.137 грађана, и чланови јудаистичке заједнице којих је свега 578.
Слику положаја религије у друштву комплетира и 4.000 сумњичавих, који су се изјаснили као агностици, али и 220.000 грађана који су искористили уставно право да не одговоре на питање о вери.
– Одговори на питање о вероисповести прикупљени су на основу личног осећања грађана – објашњава Снежана Лакчевић из РЗС. – Свако је био слободан да се изјасни на основу свог доживљаја религије.
Попис је тако забележио и готово 100.000 грађана који су дали одговоре који нису могли да буду уважени као припадност конфесији.
Православни верници чине већину у највећем броју општина у Србији, док католици доминирају у осам општина на северу – Суботици, Бачкој Тополи, Малом Иђошу, Кањижи, Сенти, Ади, Бечеју и Чоки. У Ковачици и Бачком Петровцу највише је протестаната, а реч је о Словацима који припадају Словачкој евангелистичкој цркви. Муслимански верници најбројнији су у Новом Пазару, Тутину и Сјеници.
Ови подаци потврдили су и истраживања објављивана претходних година, чији су резултати Србију смештали међу најрелигиозније државе у Европи. Проценат од 94 посто верујућих превазилази међународни просек који се креће око 60 процената верујућег становништва.
Српским језиком као матерњим се служи 6,3 милиона грађана Србије, што је 88 посто популације. Мађарски је матерњи 243.146 (3,38 посто), а босански 138.871 (1,93) житеља Републике.
Последњи попис становништва показао је и да готово сви језици, бележе пад броја грађана који их говоре. Највећа осека постоји код коришћења албанског, мада је 0,19 посто грађана који га говоре под знаком питања због бојкота пописа ове мањине.
Између два пописа за 43.362 смањен је број грађана којима је матерњи мађарски, 8.300 оних који се служе хрватским и 7.700 словачким језиком. Изузетак од овог правила јесте ромски, који бележи 0,3 посто грађана којима је овај језик матерњи. Нешто више него 2002. је и оних који као матерњи истичу босански и руски језик. Своју премијеру на попису становништва Србије имао је црногорски језик, који је као матерњи навело 2.519 грађана, што чини око 0,04 посто становништва.
(Новости)
