Pročitaj mi članak
Све више се косовска лична карта користи на административним прелазима ка централној Србији. Од почетка марта прошле до краја јуна ове године ту карту је на тим прелазима користило 12,86 одсто грађана, што је готово двоструко више у односу на почетак примене Уредбе о контроли преласка административне линије према АП КиМ, када је тај проценат био 6,77.
У извештају „Мониторинг имплементације договора између Косова и Србије у области слободе кретања људи и робе“, у чијем састављању су, поред представника новосадског Центра за регионализам, учествовали и експерти са Косова, као и представници неких државних институција, наводи се, такође, да је у првој половини ове године издато 135.838 таблица са ознаком РКС, али и 4.169 КС таблица. Поређења ради, прошле године издато је 239.839 РКС таблица и 10.027 таблица са ознаком КС.
Аутори публикације, припремљене за недавну регионалну конференцију, одржану у Београду, којом су желели да остваре увид у прилагођавање регулативе у Србији и на Косову у вези са прометом робе и људи, у складу са договором у Бриселу, забележили су и да је у првих шест овогодишњих месеци 2,2 процента косовских Албанаца и 22 одсто косовских Срба прибавило КС таблице, као и да је потражња за КС таблицама примећена и међу Турцима (10 одсто) и Бошњацима (4,5).
„Оцена на конференцији била је да је ово истраживање изузетно важно јер су експерти из Србије и са Косова укрстили податке надлежних институција из Београда и Приштине, тако да се добила целовита слика, са којом нико други не располаже”, преноси нам Александар Попов, директор Центра за регионализам.
У извештају се, иначе, наводи да је забрињавајућа чињеница да косовска полиција поседује евиденције о онима који имају РКС таблице сходно свом етничком пореклу. „Уколико се дистрибуција таблица врши сходно географском критеријуму, а како су националне заједнице, пре свега српска, сконцентрисане у тачно одређеном кругу општина, поставља се питање – на који начин је оваква идентификација имаоца таблица могућа и да ли она може бити позната и широј јавности”, каже се у извештају.
Истовремено се истиче и да се примена режима слободе кретања може означити као позитивна, јер несумњиво све већи број људи користи то право. „Растући тренд прелазака административне линије/ границе још једна је потврда да постоји јасан интерес и потврда да односи Београда и Приштине у пуној мери морају бити нормализовани”, наводе аутори мониторинга.
Уз ову констатацију, указује се и да је примена Споразума о слободи кретања – који је омогућио грађанима Косова и Србије да се слободно крећу у оквирима територије Косова и Србије и чија је примена почела у децембру 2011 – имала за последицу и повећање броја захтева за азил који у земљама западне Европе, а посебно у Мађарској, подносе грађани Косова.
Према подацима Евростата, у првом кварталу 2013. године регистровано је близу 4.000 захтева.Аустрија је у првој половини ове године забележила повећање броја захтева чак за 182 одсто. Истовремено се, међутим, наглашава да визни режим за Косово није либерализован, па се тамошњи грађани сматрају као најизолованији у Европи.
Указује се такође да споразум није решио проблем страних грађана који са Косова улазе на територију централне Србије. Стога би, како се каже, МУП Србије требало за њих да испита могућност увођења улазно-излазних сертификата.
(Политика)
