Pročitaj mi članak

SVE SE PRETVORILO U NOVAC: Većina gej ljudi bojkotuje Paradu ponosa

0

BEORAD - Uoči održavanja ovogodišnje Parade ponosa, sve se jače čuju i razmirice i neslaganja unutar srpske LGBT zajednice, o čemu svedoči i tekst Petra Paunovića, koji kritikuje organizatore za monopolisanje borbe za prava homoseksualnih osoba i neuspeh da suštinski poboljšaju njihov položaj u društvu.

q

БЕОРАД – Уочи одржавања овогодишње Параде поноса, све се јаче чују и размирице и неслагања унутар српске ЛГБТ заједнице, о чему сведочи и текст Петра Пауновића, који критикује организаторе за монополисање борбе за права хомосексуалних особа и неуспех да суштински побољшају њихов положај у друштву.

Пауновићев текст преносимо у целости:

Бобана Стојановића, геј активисту и једног од организатора београдске Параде поноса, жири међународне награде за људска права „Давид Като – Визија и глас“ сврстао је у пет најбољих активиста на свету. Према њиховом мишљењу он својим радом мотивише људе да се боре за бољи живот, али према ономе што Стојановић изговара, изгледа да право на борбу имају само његови истомишљеници.

Стојановић је у интервјуу за Данас рекао како у ЛГБТ покрету „нажалост имамо десничаре, рецидиве Милошевићеве мисли и оне који величају паравојне Арканове формације. То ће бити погубно за ЛГБТ заједницу у Србији и угушиће покрет у наредних неколико година“, обележавајући тако активисте који критикују његов рад и организацију Прајда.

На тај начин је погазио основне вредности за које се залаже, јер брани другим људима да износе своје мишљење, што спада у основна људска права, за која се и он бори.
Како је Весна Зорић, председница Удружења грађана „Егал“ написала у отвореном писму Стојановићу: „У ЛГБТ заједници има нас комуниста, десничара, монархиста, социјалиста, анархиста, гласача странака са читавог политичког спектра – од ДСС и Двери, преко СНС и СПС, до ДС, ЛДП, ДЈБ, итд“, али Стојановић би неке од њих да изузме, што Зорић такође подвлачи: „Кад дајеш овакве изјаве, ти дискриминишеш највећи део ЛГБТ заједнице, јер она не дели твоја политичка уверења.“

Оно што је њему промакло, а то је Зорић нагласила у свом писму, јесте да су ти људи сигурно политички неподобни за њега, али да сигурно не раде на уништавању ЛГБТ покрета, него га управо јачају.

Због дискриминаторних речи, које је Стојановић изговорио, Зорић каже да први пут у животу неће шетати на некој паради поноса која се дешава у Београду, јер су његове изјаве да су рецидиви, четници и ратни злочинци „дискриминаторне и боле сто пута више него кад хулигани добацују и бију“. Међутим, она није усамљена.

Како је Предраг Аздејковић, уредник неколико ЛГБТ медија у Србији и директор фестивала квир филма „Мерлинка“, рекао, београдски прајд није инклузиван и не труди се да на било који начин повећа број ЛГБТ особа на том догађају.

– Добили смо једно приватно предузеће које организује журку на улицама Београда и концерт Наташе Беквалац на Тргу републике – рекао је Аздејковић за „Данас“.

Аздејковић се у једном посту на Фејсбуку осврнуо и на то како Парада поноса приписује себи заслуге других ЛГБТ организација.

Он је покренуо и хештег #НеДавимоПрајд уз који људи исказују своје незадовољство организацијом београдске параде.

Уз тај хештег је геј активиста, али и високи функционер Социјалистичке партије Србије, Борис Милићевић указао на то како ће на самом скупу бити више политичких функционера, него ЛГБТ особа.

Да је тако можете се лако уверити. Идите у геј клуб, а потом прелистајте штампу и портале. На прајду ћете видети више глава из новина, него из клуба. Да не говорим о томе да на сваког тог политичара иде најмање пет људи из обезбеђења, а да постоји и много полицајаца у цивилу, који корачају у поворци.

Да Стојановићу и Горану Милетићу није много важно ко ће и да ли ће неко дођи на прајд, као ни то како ће и да ли ће медији извештавати о овом догађају, говори ситуација која се мени догодила.

Није први пут

ЛГБТ организације нису слушале заједницу и када су 2015. награду „Дуга“ доделили тадашњој министарки без портфеља Јадранки Јоксимовић, а не мајорки у пензији и симболу тран* покрета у Србији, Хелени Вуковић, коју је жири изгласао. Гејт стрејт алијанса је сам одлучила да да награду министарки, коју су номиовали ГСА, Лабрис и Парада поноса.

w

Наиме, пре параде се одржава читава Недеља поноса с неколико догађаја. По мом мишљењу прилично оскудна с обзиром на то да се Недеља поноса организује једном годишње, а да би цео програм могао стати и у један дан.

Но, не улазим сада у то да ли су у питању организацијске (не)способности или мањак буџета. Међутим, апсолутно ни динара не кошта то да се јавите новинарима који вас у јеку те недеље зову, како би добили неке информације.

Два броја телефона су стајала у саопштењу која су медијима послали. Један Горанов, други Бобанов. Први је био константно недоступан, а на други се нико није јављао.

С обзиром на моју упорност, због које би неко могао да ме тужи за узнемиравање, јако је чудно да нисам успео ниједног да добијем, али сам заобилазним путем дошао до онога што ми је потребно, јер је изгледа мени више стало да људи виде нешто у оквиру те недеље, него самим организаторима.

Уништили су Прајд као политичари власт

С обзиром на то да ћу на дан параде бити на послу не мучим се питањем да ли ћу на њу отићи. Међутим, када бих био слободан не знам шта бих чинио. Можда бих као Аздејковић отишао и протестовао, можда уживао у бесплатном концерту, заиста не знам. Знам да је атмосфера супер и знам која је сврха прајда, али ми се чини да су организатори сами обесмислили његову сврху. Узели су тапију на организацију тог догађаја и боре се да ту остану, јер у радној књижици немају других занимања, а чини ми се ни способности да се нечим другим баве.

Они су уништили прајд, попут политичара који су халапљиво грабећи фотеље и чврсто се држаћи за њих, поштеном човеку огадили саму помисао на то да учествују у некаквој трци за власт како би у држави нешто променио.

e

Фото: Драгана Удовичић

Дакле, учинили су то да смо све прихватили као такво, непромењиво. Као да ће сваке године бити исто. Да ћемо слушати и гледати исте људе, који нам говоре исте приче. Које сваке године нападају и који су сваке године угрожени, док они који за које се „боре“ у све већем броју одлазе из земље, а подаци о ЛГБТ тражиоцима азила само показује колико „фантастично“ ови људи раде свој посао. Звучи већ познато, али када се прича о политичарима. Нажалост има таквих у ЛГБТ заједници.

Нема никакве сумње да се прајд претворио у политички митинг на коме организатори скупљају поене да би остали на својим позицијама и тако добили новац. Немам ја ништа против тог митинга, али хоћу „вишепрајдачје“ или као би се већ назвао тај плурализам мишљења, јер нико нема ексклузивно и искључиво право да се бори за људска права.

Izvor: kurir.rs

Oznake: , , , , , ,